Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ruža Kojić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3401/17 od 27.11.2017. godine, u sednici veća održanoj 05.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3401/17 od 27.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 176/17 od 24.04.2017. godine obavezana je tužena da za tužioca uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja i to za dodatke na platu po osnovu noćnog rada, rada u neradne dane verskih i državnih praznika i prekovremenog rada u periodu od 24.07.2009. godine do 30.11.2011. godine, na osnovicu koju čine iznosi određeni u ovom delu izreke, po stopi važećoj na dan uplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3401/17 od 27.11.2017. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena navedena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1988/18 od 13.09.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3401/17 od 27.11.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinute su presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3401/17 od 27.11.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 176/17 od 24.04.2017. godine i odbačena je tužba tužioca.

Odlukom Ustavnog suda Už 14733/18 od 25.10.2021. godine usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno je da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1988/18 od 13.09.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1988/18 od 13.09.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3401/17 od 27.11.2017. godine.

U ponovnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o samostalnom tužbenom zahtevu tužioca prema tuženoj – poslodavcu za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na dodatke na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada u dane državnih i verskih praznika, isplaćene u izvršenju pravnosnažne presude kojom su ti iznosi dosuđeni.

Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneli odluku o tužbenom zahtevu, u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 12.03.2019. godine, o pravnoj prirodi zahteva i nadležnosti suda za odlučivanje o zahtevu za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje odgovarajućim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. Prema ovom pravnom stavu (kojim je izmenjen i dopunjen Zaključak Vrhovnog kasacionog suda usvojen na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.03.2010. godine) sud je nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu zaposlenog lica, ili lica koje je korisnik naknade za vreme privremene nezaposlenosti, da poslodavac, ili Nacionalna služba za zapošljavanje, uplate doprinose za obavezno socijalno osiguranje odgovarajućim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, bez obzira na to da li je takav zahtev jedini predmet spora. Takav pravni stav izražen je i u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1453/2017 od 22.06.2017. godine. Utemeljenost takvog pravnog stava je u imovinskopravnoj prirodi zahteva za uplatu.

Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, budući da revizijske razloge tužena zasniva na stavu da sud nije nadležan da odlučuje o uplati doprinosa, već se zaštita tog prava ostvaruje u upravnom sporu. Osim iznetog, bitne povrede odredaba parničnog postupka, koje u suštini revident ističe kao revizijski razlog, nisu osnov za razmatranje revizije kao izuzetno dozvoljene. Materijalno pravo na koje revident ukazuje, sadržano u Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ne zahteva da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građanja, niti je potrebno novo tumačenje prava, a revident ne ukazuje na drugačiju sudsku praksu radi potrebe za njenim ujednačavanjem.

Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 11.01.2017. godine. Vrednost predmeta spora je određena na iznos od 314.070,89 dinara.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija
dr Dragiša Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić