U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ne ukazuje na druge konkretne povrede odredaba parničnog postupka. Pobija se utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme kao ... u okviru Organizacione jedinice „Hemofarm“, ... . Tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog počev od 09.05.2008. godine. Tuženi je obavešten od strane PS Vršac da je od tužioca prilikom pretresa dva stana oduzeta veća količina lekova koje proizvodi tuženi i da je protiv tužioca podneta krivična prijava. Tuženi je pokrenuo postupak za utvrđivanje odgovornosti tužioca kao zaposlenog za povredu radne obaveze ili radne discipline i doneo rešenje kojim je tužilac privremeno udaljen sa rada. Potom je dana 17.03.2017. godine doneto upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a nakon toga i rešenje o otkazu ugovora o radu, dana 28.03.2017. godine. Kao otkazni razlog navedeno je da je tužilac protivpravno prisvojio i zadržao robu tuženog u periodu od maja 2016. godine zaključno sa 02.12.2016. godine, na koji način je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. i tačka 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, kao i odgovarajuće povrede Pravilnika o kućnom redu, pravilima ponašanja i radnoj disciplini kod tuženog i zaključenog ugovora o radu. Tužilac je podneo izjašnjenje na upozorenje o otkazu, putem pošte preporučenom pošiljkom dana 27.03.2017. godine. Utvrđeno je da se lek Sindelafil, koji je između ostalih pronađen kod tužioca, ne može naći u slobodnoj prodaji na domaćem tržištu. Osnovno javno tužilaštvo u Vršcu odbacilo je krivičnu prijavu podnetu protiv tužioca za krivično delo utaja i nedozvoljena trgovina, a primenjen je institut odlaganja krivičnog gonjenja u pogledu krivičnog dela prikrivanja iz člana 221. KZ.

Odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca za poništaj navedenog rešenja o otkazu ugovora o radu, prvostepeni sud nalazi da nije nesumnjivo utvrđeno da je tužilac učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu (ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze), kao i odgovarajuće povrede odredaba Pravilnika o kućnom redu, pravilima ponašanja i radnoj discilini tuženog poslodavca i Principa ponašanja za zaposlene (prisvajanje sredstava rada i robe tuženog i obaveza da se roba zaštiti od trećih lica i koristi samo u poslovne svrhe). Međutim, po nalaženju prvostepenog suda, tužilac je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, usled čega je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito. Drugostepeni sud smatra da je opisano ponašanje tužioca takvo da on ne može nastaviti rad ko poslodavca, da je tuženi zakonito sproveo postupak davanja otkaza i da postoji otkazni razlog predviđen odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu.

Utvrđena je kao nesporna činjenica da su kod tužioca, prilikom pretresa od strane policijskih službenika PS Vršac, pronađeni lekovi koje proizvodi ovde tuženi i to pretežno lekovi koje nije moguće kupiti u slobodnoj prodaji. Tužiocu je ostavljen rok od osam dana za izjašnjenje na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, u skladu sa odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu. Tuženi je izjašnjenje na navode iz upozorenja podneo po proteku roka od osam dana. U predmetnom izjašnjenju, u koje su nižestepeni sudovi, kao i Vrhovni kasacioni sud, imali uvid, kao i u toku postupka, tužilac je isticao da ne zna kako su se predmetni lekovi zatekli u njegovim stanovima (jedan u njegovoj svojini i drugi koji iznajmljuje). Nesporna je činjenica da su lekovi pronađeni kod tužioca u vlasništvu tuženog, odnosno da ih proizvodi tuženi. Imajući navedeno u vidu, opisana situacija u kojoj su policijski službenici izvršili pretres dva stana tužioca i kod njega pronašli veću količinu lekova koje proizvodi tuženi, a bez valjanog objašnjenja tužioca kako su se ti lekovi zatekli kod njega, predstavlja opravdan razlog da tužiocu bude otkazan ugovor o radu. Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da je opisano ponašanje tužioca takvo da on ne može da nastavi rad kod poslodavca, što predstavlja otkazni razlog propisan odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

U reviziji tužioca ističe se da je izjašnjenje tužioca na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu podneto blagovremeno, budući da je poslednji dan roka za izjašnjenje padao u neradni dan, odnosno u subotu. Revident navodi da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto primenom neustavne odredbe člana 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu.

Neosnovani su i bez uticaja na drugačiju odluku izneti revizijski navodi tužioca. Zaposleni u skladu sa odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu ima pravo da se u roku od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, izjasni na navode iz tog upozorenja. Imajući u vidu da tuženi poslodavac nije državni organ, odnosno sud, to se rok od osam dana ne može računati u skladu sa odredbom člana 103. stav 3. ZPP, kako se to ističe u reviziji tužioca. Kako je kod tuženog subota radni dan, to je poslednji dan roka za podnošenje izjašnjenja bila upravo subota 25.03.2017. godine. Osim toga, navedeno nije od uticaja na zakonitost postupka otkazivanja ugovora o radu tužiocu. Nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja cenili i navode iz predmetnog izjašnjenja tužioca, koje se nalazi u spisima predmeta, a tužilac je i saslušan u toku postupka.

Nasuprot revizijskom navodu tužioca, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nije zasnovano samo na neustavnoj odredbi člana 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu. Navedena odredba proglašena je neustavnom odlukom Ustavnog suda 13/2017, koja je objavljena u „Sl. glasniku RS“ br.13/2017 od 24.02.2017. godine. Neustavna odredba čl. 179 st. 3 tač. 5 Zakona propisivala je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno do toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak. Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je nakon objavljivanja navedene odluke Ustavnog suda, pa je tačno da otkaz ugovora o radu nije mogao biti dat primenom navedene odredbe. Međutim, kako je u samom rešenju navedeno i kako je u toku postupka utvrđeno, tužiocu je otkazan ugovor o radu i zbog postojanja otkaznog razloga iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu koji predstavlja samostalan otkazni razlog.

Imajući navedeno u vidu, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je u svemu na zakonit način.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tužioca kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić