.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1001/2015
08.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Lidije Đukić, Spomenke Zarić i Snežane Andrejević, članova veća, u pravnoj stvari tužioca O.Ž. iz N., čiji je punomoćnik Ž.M., advokat iz N., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP 4989 Kuršumlija, koju zastupa Direkcija za imovinsko-pravne poslove, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 228/15 od 12.02.2015. godine, u sednici održanoj 08.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 228/15 od 12.02.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 228/15 od 12.02.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1976/13 od 04.11.2014. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu isplatom 80.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, 50.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 350.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, a sve sa zakonskom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev za isplatu još 150.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 133.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 228/15 od 12.02.2015. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljeni strah i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti u visini od 280.000,00 dinara, sve sa pripadajućom kamatom, dok je stavom drugim izreke preinačena prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, preko dosuđenog iznosa od 280.000,00 dinara do iznosa od 350.000,00 dinara i u tom delu je tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, preinačeno je i rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu trećem izreke, pa je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 90.000,00 dinara, dok je preko navedenog iznosa do 133.500,00 dinara, zahtev tužioca odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete koju je tužilac, kao pripadnik profesionalne vojne službe kod tužene, pretrpeo usled povrede zadobijene prilikom obavljanja radnog zadatka, izvođenja aktivnosti gađanja, pa su odluke sudova zasnovane na odredbama materijalnog prava o objektivnoj odgovornosti tužene (šteta od opasne stvari). Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom sličaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravilna primena pravila o isključenju odgovornosti tužene, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa eventualno drugačija sudska odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci.
U skladu sa iznetim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz napred iznetog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, radi novog tumačenja prava, kao ni radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. i 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 17.04.2013. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 410.000,00 dinara, što po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović,s.r.
