U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubica Silić, advokat iz ..., protiv tuženog „Eaton Electric“ d.o.o. iz Sremske Mitrovice, čiji je punomoćnik Vladimir Milić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3007/21 od 16.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 27.09.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3007/21 od 16.12.2021. godine, u usvajajućem delu.

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi tužilje i tuženog za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 23/19 od 23.06.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je kao osnovan tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od ...2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati u radni odnos, zaključi sa tužiljom ugovor o radu i prizna joj sva prava iz radnog odnosa i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i odgovornostima. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 583.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovani zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka preko dosuđenog do traženog iznosa. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovani zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3007/21 od 16.12.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je obavezan tuženi da tužilju rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i odgovornostima i u tom delu tužba je odbačena. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se u preostalom delu žalba tuženog odbija i potvrđuje prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu i u delu kojim je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova postupka. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog, na radnom mestu ... u ..., u odeljenju ..., u periodu od 07.11.2006. godine do 29.05.2015. godine, kada joj je radni odnos prestao. Radno mesto tužilje podrazumevalo je dve radne pozicije – pakovanje osigurača (gde je ona ostvarivala odlične rezultate rada i bila nagrađivana) i stavljanje kapica za klipove (na koju poziciju je raspoređena krajem 2014. godine i ostvarivala slabije rezultate rada, zbog zdravstvenih problema). Kada je u odeljenju pakeraja došlo do pada kapaciteta i obima posla, tuženi je od 01.02.2015. godine, tužilju i još četiri radnice iz ... prebacio u odeljenje ... i to prvo na obuku. Na ovom radnom mestu tužilja nije ostvarivala očekivane rezultate rada tokom prvih dana obuke, pa je izdvojena iz linije kako ne bi usporavala druge radnike i radila je samostalno. Ove poslove tužilja je obavljala u periodu od 02.02. do 22.04.2015. godine, kada je zbog zdravstvenih razloga otišla na bolovanje. Odlukom direktora tuženog od 28.04.2015. godine, između ostalog, izvršena je racionalizacija poslova u proizvodnji i smanjen ukupan broj radnika operatera za 35. Odluka je istog dana istaknuta i na oglasnoj tabli tuženog. Predlogom programa rešavanja viška zaposlenih predviđeno je da se višak zaposlenih utvrđuje na osnovu njihovih rezultata rada – prosečne mesečne ocene u poslednjih 15 meseci u periodu januar 2014. godine – mart 2015. godine. Sastavni deo programa je i spisak zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, na kojem se nalazi i tužilja pod rednim brojem 12. Spisak sadrži i prosečne ocene svih 35 zaposlenih, a tužilja je ocenjena za ukupno 13 meseci i njena prosečna ocena je 2,94.

U vremenskom periodu koji je relevantan za utvrđivanje viška zaposlenih tuženi nije vršio ocenjivanje tužilje za mesece februar i mart 2015. godine, kada se nalazila na obuci u sektoru montaže, kao ni za mesece maj i jun 2014. godine, a tuženi nije dokumentovao ni obrazložio ovakvo postupanje. Mesečne ocene zaposlenih se kod tuženog nisu objavljivale, a zaposleni nisu imali saznanja da su u nekom mesecu ocenjeni nižom ocenom od 3, iako je postojala obaveza da se u takvim slučajevima zaposlenima saopštavaju ocene. Tužilja je u pojedinim mesecima ocenjena ocenom ispod 3, ali tuženi ne poseduje dokumentovanu evidenciju o učinjenim eventualnim greškama tužilje kao razlozima za umanjenje ocene, niti je o ovom ocenjivanju obavestio tužilju. Ocenjivanje zaposlenih vrše njihovi neposredni rukovodioci koji ocenu dostavljaju supervizoru. Spisak sa ocenama potpisuju tim lider i menadžer proizvodnje i isti se nakon toga dostavlja odeljenju tuženog za ljudske resurse. Spisak sa ocenama nije objavljivan po isteku meseca, ali je svaki zaposleni po tvrdnji tuženog, znao da se njegov rad ocenjuje i mogao je od neposrednog rukovodioca da sazna svoju ocenu.

Tužilji je ugovor o radu otkazan rešenjem od ...2015. godine sa obrazloženjem da je na osnovu odluke o reorganizaciji u sektoru proizvodnje broj izvršilaca smanjen za 35 zaposlenih i da je primenom predviđenih kriterijuma utvrđeno da je tužilja jedna od zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, sa pravom na otpremninu. Ugovor o radu tužilje je otkazan sa ...2015. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilje i utvrdili da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, budući da tuženi nije pravilno sproveo ocenjivanje zaposlenih, pa i tužilje, kroz utvrđene kriterijume prilikom utvrđivanja viška zaposlenih.

Po oceni Vrhovnog suda, a na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih, ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Navedenom odredbom, propisano je kada postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu koji se odnosi na potrebe poslodavca usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena i to ako prestane potreba za obavljanjem određenog posla i kada dođe do smanjenja obima posla. U konkretnom slučaju, tužilji je ugovor o radu otkazan zbog prestanka potrebe za njenim radom usled smanjenja broja zaposlenih u proizvodnji, predviđenog odlukom tuženog od 28.04.2015. godine. U tom slučaju, bilo je potrebno da se izvrši izbor zaposlenih koji su višak i za čijim radom prestaje potreba, a što se vrši na osnovu određenih kriterijuma koji isključuju svaku proizvoljnost i diskriminaciju.

Tuženi jeste sproveo ocenjivanje i tužilja je na taj način dobila ocenu koja je svrstava u grupu od 35 zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, ali kako je utvrđeno ocenjivanje nije sprovedeno na propisan način. Naime, tužilja opravdano nije ocenjena u mesecima u kojima je provela sate na treningu – obuci, ali nije ocenjena ni u maju i junu 2014. godine, iako je u tim mesecima ispunjavala uslove da bude ocenjena (radila više od 50% radnih sati predviđenih za te mesece), a tužena nije dokazala da su postojali opravdani razlozi zbog kojih je u tim mesecima izostala ocena o tužiljinom radu. Zbog toga, nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da se usled ovog propusta (izostanka ocene tužiljinog rada u označenim mesecima u kojima je radila), za koje nije postojao razlog predviđen pravilnikom o ocenjivanju zaposlenih u proizvodnji, niti neki drugi opravdan razlog, dovodi u sumnju njena prosečna ocena na osnovu koje je svrstana u grupu zaposlenih sa najlošijim rezultatima rada i kojima se kao višku zaposlenih otkazuje ugovor o radu.

Takođe, imajući u vidu i da zaposlenima nisu saopštavane mesečne ocene ni putem oglasne table, ni usmenim putem, proizlazi da su onemogućeni da svoj rad poboljšaju u narednom periodu kako bi u krajnjem slučaju izbegli da se nađu na listi od 35 zaposlenih koji su proglašeni viškom i na taj način im je onemogućeno i pravo na odbranu od ocenjivanja nižim ocenama, kao i pravo na poboljšanje svog rada i zaštitu svojih prava kod proglašenja viška zaposlenih, a sve imajući u vidu da je ocenjivanje jedini kriterijum za selektovanje zaposlenih koji su proglašeni viškom.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Zahtevi parničnih stranaka za dosuđenje revizijskih troškova su odbijeni i to tuženom zato što nije uspeo u postupku, a tužiocu zato što troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju nužni trošak od koga zavisi donošenje odluke, pa je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić