.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1002/2024
25.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Janković, advokat iz ..., protiv tuženog JP EPS Beograd, Ogranak RB „Kolubara“, Lazarevac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4566/23 od 19.10.2023. godine, u sednici održanoj 25.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4566/23 od 19.10.2023. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2570/2022 od 20.06.2023. godine.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka isplati 51.055,00 dinara, u roku od osam dana od dostavljanja prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2570/2022 od 20.06.2023. godine, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati glavnicu sa zakonskom zateznom kamatom, u mesečnim iznosima i na način kako je to bliže određeno izrekom presude, da mu na dosuđene iznose uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za PIO zaposlenih, kao i da mu nadoknadi parnične troškove od 181.213,36 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4566/23 od 19.10.2023. godine, preinačena je navedena prvostepena presuda, tako što je postavljeni tužbeni zahtev u celosti odbijen i tužilac obavezan da tuženom nadoknadi troškove prvostepenog postupka od 1.900,00 dinara i troškove drugostepenog postupka od 9.622,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu članova 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, zaposlen kod tuženog je u spornom vremenskom periodu obavljao rad u režimu od 12 sati rada - svaki drugi dan od 07,00 časova do 19,00 časova, sa slobodnih 36 časova. Tuženi je tužiocu isplaćivao zaradu bez uvećanja od 8,9%, koje pripada za smenski rad po članu 38. stav 1. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora tuženog („Službeni glasnik RS“ br. 15/15).
Na osnovu navedenog utvrđenja, prvostepeni sud je primenom članova 105 i 164. Zakona o radu i navedenog člana Posebnog kolektivnog ugovora tuženog dosudio tužiocu tražene novčane iznose. Po nalaženju tog suda, rad tužioca ima sve karakteristike smenskog rada i zato mu pripada pravo na uvećanu zaradu od 8,9%, koju mu tuženi u označenom vremenskom periodu nije isplaćivao.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, smenski rad podrazumeva obrazac rotiranja u kojem se zaposleni, kontinuirano ili diskontinuirano, menjaju na istom radnom mestu, tako da početak i kraj rada zaposlenog ne počinje uvek u isto vreme. U konkretnom slučaju, tužilac obavlja rad uvek u istom vremenskom periodu - svaki drugi dan od 07,00 časova do 19,00 časova, što znači da nema izmene smena sa prekidima tokom određenog perioda u toku dana ili nedelje, zbog čega se takav njegov rad ne može smatrati smenskim radom i zato on nema pravo na traženo uvećanje zarade.
Izneto pravno stanovište drugostepenog suda Vrhovni sud ne prihvata.
Po definiciji smenskog rada, sadržanoj u Direktivi EU 2003/88/EC, koja nije neposredni izvor prava, ali doprinosi njegovom tumačenju, smenski rad je takav način organizacije rada u kojem zaposleni menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili sa prekidima. Zaposleni na istim poslovima na kojima su radili i tužioci smenjivali su se prema unapred utvrđenom redosledu, što znači da su obavljali rad u smenama.
Tuženi nije sporio da je tužilac rad obavljao na izloženi način: 12 sati rada - 36 odmora - 12 sati rada, niti je osporio visinu potraživanja utvrđenu veštačenjem, pa je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, pobijana presuda preinačena na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.
Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP. Prvostepeni sud je tužiocu pravilno priznao opravdane troškove kojima se izložio vođenjem parnice. Tužiocu pripadaju i troškovi revizijskog postupka u iznosu od 51.055,00 dinara, koje čine nagrada za sastav revizije od 27.000,00 dinara, te sudske takse na reviziju od 9.622,00 dinara i na presudu ovog suda od 14.433,00 dinara.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
