Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zvezdan Živanov, advokat iz ..., protiv tuženog DOO ''BB'' ..., čiji je punomoćnik Željko Kuvizić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2227/18 od 05.11.2018. godine, u sednici održanoj 26.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2227/18 od 05.11.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 40/17 od 16.05.2018. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 40/17 od 16.05.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da sa njim zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme sa minimalnom zaradom i punim radnim vremenom. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom između tužioca i tuženog i da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2227/18 od 05.11.2018. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu i delu odluke o troškovima parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, VV je jedna vrsta alternativnog proizvoda koji između ostalog omogućava zaštitu od nevidljivih štetnih zračenja. Tuženi se bavi distribucijom, prezentacijom, prodajom i unapređenjem ovog proizvoda. Direktor tuženog je GG jedini zaposleni u navedenoj firmi, a poslove koji su se obavljali oko prezentacije, unapređenja proizvoda, marketinga i prodaje kod tuženog su bili na bazi volontiranja i pre svega prijateljskih odnosa koji su bili između svih koji su u spornom periodu pomagali tuženom. Direktor tuženog i tužilac su se poznavali dugo i bili prijatelji zbog čega je tužilac početkom 2013. godine pozvao direktora tuženog i ponudio da mu svojim radom unapredi prodaju proizvoda što je zakonski zastupnik tuženog i prihvatio. Tužilac je odmah obavešten da sa njim neće biti zaključen ugovor o radu niti bilo koji drugi ugovor već je samo ugovoreno da će se naknada za rad vršiti u zavisnosti od same ostvarene prodaje i mogućnosti. Tužilac je sam sebi organizovao rad koji se sastojao u organizaciji prodaje uvođenju reda u sistemu prodaje, marketingu, unapređenju prodaje, stabilnosti cene. Zakonski zastupnik tuženog je ove poslove prepustio tužiocu jer je smatrao da on ima više znanja od njega povodom tog proizvoda. Tužilac je najpre bio konsultant, zatim menadžer prodaje, ali obavljao je i poslove kao što su odlazak u banku i dizanje novca, sve što je u vezi sa bankom jer je imao ovlašćenje od strane direktora kao i konsultacije sa knjigovođom, pakovanje i distribuciju proizvoda, pisanje stručnih radova i tekstova. Odnos direktora tuženog i tužioca se zasnivao na poverenju tako da je tužilac imao i faksimil sa potpisom zakonskog zastupnika koji mu je služio za obavljanje poslova u vreme kada se zakonski zastupnik tuženog nalazio u inostranstvu. Tužilac je napravio i profil za tuženog na društvenim mrežama ''facebook'' i ''twiter'' i kao naknadu dobijao 25% od bruto iznosa ostvarene prodaje sa DD iz ... kao i 13% od kupca iz Švajcarske, a dobijao je i određene naknade koje su bile u skladu sa mogućnostima tuženog. Tužilac je dobijao naloge od tuženog uglavnom usmeno ili putem email-a a najčešće telefonskim putem. Tužilac je odlazio na sajmove na kojima su vršeni prezentacija i prodaja proizvoda. Kod tuženog je oko proizvoda na bazi volonterskog rada pomagalo više lica. ĐĐ je sarađivala sa tuženim od 2007. godine i prevodila tekstove na engleski jezik, održavala web sajt i slično; EE koja je kod tuženog obavljala poslove potparola od 2013. godine i njen rad je bio isključivo volonterskog karaktera. Na bazi volontiranja za tuženog je radila i ŽŽ, devojka tužioca. Kod tuženog su na bazi volontiranja radili i njegova bivša žena i njegov sin. Oni su obavljali poslove pakovanja proizvoda. Tuženom su pomagali i ZZ i II. JJ, sada žena zakonskog zastupnika tuženog je posle prezentacije proizvoda tuženog u ... krajem 2015. godine počela da pomaže tuženom oko prezentacije proizvoda. Tuženi je imao kontakt sa mnogim zainteresovanim kupcima koji su najviše sarađivali sa zakonskim zastupnikom tuženog, a ponekad bi se za posao dogovarali i sa tužiocem. Posle sajma u ..., tokom septembra 2016. godine došlo je do narušavanja odnosa između tužioca i zakonskog zastupnika tuženog zbog čega je zakonski zastupnik tuženog 16.11.2016. godine putem email-a tužiocu saopštio da ne želi više da sarađuje sa tužiocem.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da između tužioca i tuženog nije došlo do zasnivanja radnog odnosa tužioca već da je tužilac obavljao faktički rad volontirajući za tuženog.

Stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Prema članu 32. stav 1. Zakona o radu ugovor o radu se zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku. Stavom 2. istog člana propisano je da ako poslodavac i zaposleni ne zaključe ugovor o radu u skladu sa stavom 1. smatraće se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Ova pravna fikcija omogućuje da radni odnos nastane i bez zaključenja ugovora u pisanom obliku. Za njenu primenu dovoljno je da je radnik stupio na rad, pa se smatra da je danom početkom rada zasnovao radni odnos. Pravilo iz člana 32. važi za sve vidove zasnivanja radnog odnosa (radni odnos na neodređeno vreme, radni odnos na određeno vreme, na probni rad i za ostale modalitete sa nepunim radnim vremenom, rad van prostorija poslodavca). Da bi se smatralo da je do zaključenja radnog odnosa došlo potrebno je da postoji spremnost odnosno volja poslodavca da radniku omogući rad odnosno spremnost radnika da radi. U toj obostranoj spremnosti krije se saglasnost obe stranke da se uspostavi radni odnos. Ona je zapravo znak da su radnik i poslodavac postigli neformalni sporazum o zasnivanju radnog odnosa.

U konkretnom slučaju, iz iskaza zakonskog zastupnika tuženog proizlazi da je ove spremnosti bilo. Naime, po navodima zakonskog zastupnika tuženog na ročištu 03.11.2017. godine proizlazi da je: ''tužilac prvo bio konsultant, a zatim menadžer prodaje; tužiocu su prepušteni razgovori i pregovori sa distributerima jer je tuženi smatrao da je on ekspert; davao mu je radne naloge usmenim putem kada je bio odsutan putem mejla i telefonski; tužilac je imao ovlašćenje odnosno faksimil zakonskog zastupnika tuženog koji se još uvek nalazi kod tužioca; imao je ovlašćenja da umesto tuženog komunicira sa bankom, računovodstvom, sa štamparijom kada zakonski zastupnik tuženog nije bio tu. Uvek je isplaćivao određenu svotu novca tužiocu koliko je to bilo moguće, finansirao je godišnji odmor, sve odlaske na sajmove, kontakte sa klijentima i sve što je bilo vezano za rad i kada je išao svojim automobilom na teren sve mu je bilo plaćeno kao i gorivo. Rad tužioca kod tuženog je prestao na taj način što je po odlasku na sajam u ... gde je tužiocu sve bilo obezbeđeno i plaćeno, on bio veoma agresivan, zbog čega mu je tuženi već u oktobru usmenim putem po povratku sa tog sajma rekao da ne želi više da radi za njega, odnosno da ne želi više njegove usluge ni pomoć već da želi da radi sam. Pismeno ga je o tome obavestio 16.11.2016. godine putem mejla. Kod tužioca su ostali laptop, ajped i faksimil koje je tužilac koristio kao sredstvo za rad kod tuženog, a koja sredstva su i plaćena od strane ''BB'' i ne traži ih nazad osim faksimila.

Imajući u vidu iskaz zakonskog zastupnika tuženog, kao i pismene dokaze u spisima (mejlove koji su predstavljali nalog tuženog za obavljanje određenog posla), po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizlazi da je između tužioca i tuženog zasnovan radni odnos. Međutim, u postupku pred nižestepenim sudovima je ostalo nerazjašnjeno u kom periodu tačno je tužilac radio kod tuženog, da li tužilac i dalje radi za tuženog odnosno da li je ovaj radni odnos prestao imajući u vidu da je tuženi obavestio tužioca u oktobru 2016. godine o otkazu ugovora o radu. Zbog toga su nižestepene presude ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i doneti novu odluku o tužbenom zahtevu.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić