Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Milojičić, advokat iz ..., protiv tuženog „Lučić Prigrevica“ a.d. Novi Sad, čiji je punomoćnik Zoran Sretenović, advokat iz …, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj sednici održanoj 08.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 733/18 od 10.04.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 733/18 od 10.04.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 765/17 od 12.10.2017. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati 270.358,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2005. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati zakonsku zateznu kamatu za period od 01.09.2005. godine do 30.09.2005. godine. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 108.942,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 733/18 od 10.04.2018. godine, žalba tuženog je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu dosuđene zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka, tako što je odbijen zahtev za isplatu zatezne kamate na troškove parničnog postupka od presuđenja do izvršnosti prvostepene presude, dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena i potvrđena prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem R4 2/2019 od 11.03.2019. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj smislu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nije vezan predlogom apelacionog suda, pa nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog na osnovu člana 395. ZPP („Sl.glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP „Sl.glasnik RS“ br. 72/11). Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom, a koja se revizijom pobija, je isplata otpremnine. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno ujednačavanje sudske prakse, niti je potrebno razmatranje pravnog pitanja od opšteg interesa, kao ni novo tumačenje prava, budući da je pobijena odluka u skladu sa usaglašenom sudskom praksom po spornom pitanju visine otpremnine i njene isplate. Naime, pitanje isplate otpremnine na osnovu Pojedinačnog kolektivnog ugovora kod poslodavca i pitanje prava na otpremninu kao prava kojim zaposleni ne može slobodno raspolagati, dovoljno je raspravljeno u sudskoj praksi i nema potrebe za novim tumačenjem prava, te imajući u vidu navedeno nisu ispunjeni uslovi iz člana 395. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ocenjujući dozvoljenost revizije, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužba radi isplate podneta je 03.08.2007. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 270.358,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 80,7607 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protiv-vrednost 3.347,64 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić