Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Stanić, advokat iz ..., protiv tuženog „Niš - ekspres“ d.o.o. Niš, koga zastupa punomoćnik Vesna Lojpur Stojmenović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5232/2021 od 17.11.2022. godine, u sednici održanoj 13.03.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5232/2021 od 17.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka iz presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5232/2021 od 17.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1327/17 od 06.08.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime nezakonitog umanjenja zarade, za period od 05.05.2014. godine do 01.06.2016. godine, isplati na ime efikasnosti 8.757,45 dinara i na ime učinka 14.433,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose, dok je deo tužbenog zahteva koji se odnosi na isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene pojedinačne mesečne iznose počev od 15. u mesecu do poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime nezakonitog umanjenja zarade po osnovu poreske olakšice, za period od 05.05.2014. godine do 01.06.2016. godine, isplati 28.504,48 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužba u delu tužbenog zahteva za isplatu na ime uvećane zarade po osnovu noćnog rada za iznos od 70.000,00 dinara, kao i na ime uvećanja zarade po osnovu rada dužeg od punog radnog vremena za iznos od 40.000,00 dinara sa kamatom, za period od 05.05.2014. godine do 31.05.2016. godine, povučena. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5232/21 od 17.11.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i u stavu drugom izreke i žalbe tužioca i tuženog u tom delu su odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 166.654,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka iz presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom odredbe člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23), ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz ove zakonske odredbe da bi se revizija smatrala izuzetno dozvoljenom.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom odlukom preinačeno je rešenje o troškovima postupka uz primenu odredaba Zakona o parničnom postupku koje regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o naknadi troškova postupka. S obzirom na navedeno odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1), da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).

Imajući u vidu da se revizijom pobija rešenje o troškovima postupka, koje ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, revizija tuženog nije dozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanim rešenjem preinačena prvostepena odluka, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković