Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4980/2022 od 08.12.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu za dosuđenu naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah, kao i u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za isplatu naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, pa su žalbe tužene i tužioca u tom delu odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u odbijajućem delu stava prvog izreke u odnosu na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah, pa je tužena obavezana da tužiocu osim dosuđenih iznosa za pretrpljeni fizički bol isplati još 75.000,00 dinara i za pretrpljeni strah još 40.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.07.2022. godine do isplate; preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu tako što je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete po osnovu duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 25.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.07.2022. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka, tako što je tužena obavezana da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 67.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. ZPP.

Revizija je po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...18/20) dozvoljena protiv dela pobijane presude sadržanog u stavu drugom izreke, kojim je usvojena žalba tužioca i prvostepena presuda preinačena dosudom viših iznosa za pretrpljene fizičke bolove i strah, pa je Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu u ovom delu u smislu člana 408. ZPP i ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao profesionalni vojnik na službi u Vojnoj pošti ... Niš, na izvršenju radnog zadatka iznošenja medicinskog otpada iz vlažnih bungalova zadobio povredu u vidu istegnuća ahilove tetive desne noge. Ova povreda za posledicu ima umanjenje životne aktivnosti od 5%, a uslovila je trpljenje fizičkih bolova i straha u dužini i jačini, kako je to utvrđeno prvostepenom presudom.

Nižestepeni sudovi nalaze da je kod utvrđenih okolnosti u kojima je tužilac zadobio poveredu obaveza tuženog da nadoknadi štetu po pravilima o objektivnoj odgovornosti u skladu sa članovima 164. Zakona o radu i 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima. Spram utvrđenja o dužini i jačini pretrpljenih fizičkih bolova i straha, drugostepeni sud iskazuje stanovište da su pravične naknade po članu 200. Zakona o obligacionim odnosima za pretrpljene fizičke bolove 120.000,00 dinara i za strah 80.000,00 dinara, pa prvostepenu presudu preinačava tako što osim dosuđenih iznosa za prvi vid štete dosuđuje iznos od 75.000,00 dinara, a za drugi vid štete iznos od 40.000,00 dinara.

Nižestepeni sudovi su činjenice o vremenu i načinu povređivanja tužioca, kao i postojanju adekvatnog uzroka predmetne štete u realizovanom riziku obavljanja radnog zadatka u mračnom i vlažnom prostoru, utvrdili sa pravilnim osloncem na sadržinu medicinske dokumentacije, u sklopu sa izjavom tužioca i svedoka BB, koji je tužiocu kao nadređeni odredio radni zadatak i ima neposrednih saznanja o vremenu i okolnostima pod kojima je došlo do povrede. Revizijom se neosnovano ukazuje da utvrđene činjenice nemaju oslonca u sadržini izvedenih dokaza, odnosno da nedostatak medicinske dokumentacije nakon povređivanja čini neprihvatljivim zaključak suda o postojanju odgovornosti tužene za predmetnu štetu.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo, pošto je tužilac obavaljao posao uklanjanja medicinskog otpada sa nepristupačnog i nebezbednog terena, pa tužena odgovara za posledice obavljanja opasne delatnosti u skladu sa članovima 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima. Drugostepeni sud je vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi naknada, te je saglasno članu 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima pravilno odmerio visinu naknada na iznose od 120.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i 80.000,00 dinara za pretrpljeni strah.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Imajući u vidu napred iznete razloge koji u konkretnom slučaju opredeljuju postojanje osnova odgovornosti tuženog za štetu, odnosno visinu naknade štete za pretrpljene fizičke bolove i strah u iznosu višem od iznosa dosuđenih prvostepenom presudom, kao i da je stavom prvim izreke drugostepene presude odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu dosude za ove vidove štete, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv navedenog dela presude kao posebnoj, pošto za to ne postoji ni jedan od na zakonom predviđenih razloga.

Odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP dozvoljenost revizije izjavljene protiv dela pobijane presude sadržanog u stavu prvom izreke, kojim je žalba tuženog odbijena i prvostepena presuda potvrđena, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija nedozvoljena.

U sporovima iz radnih odnosa, u kojima se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se prema opštem režimu Zakona o parničnom postupku. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 23.06.2021. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela presude sadržan u stavu prvom izreke je 85.000,00 dinara, koji iznos je očigledno ispod iznosa koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu trećem izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić