.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1012/2021
13.05.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Jakšić advokat iz ..., protiv tuženog JP „EPS“ Beograd, Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, čiji je punomoćnik Aleksandar Budalić advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3792/20 od 16.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3792/20 od 16.12.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3792/20 od 16.12.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 838/19 od 05.10.2020. godine u prvom stavu izreke tako što je utvrđeno da je ništava izjava tužioca od 14.03.2014. godine u delu u kome se navodi da se može izvršiti obustava neotplaćenog dela zajma od naknade zarade i drugih primanja ili naknade drugih troškova i odredba člana 4. sporazuma o prestanku radnog odnosa tužioca broj ..-16 od 23.12.2016. godine, i obavezan tuženi da na ime manje isplaćene otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa isplati tužiocu iznos od 72.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.01.2017. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u drugom stavu izreke presude Osnovnog suda u Lazarevcu P1 838/19 od 05.10.2020. godine tako što je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 2.395,00 dinara i obavezan tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 61.326,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime naknade troškova postupka po žalbi isplati tužiocu iznos od 59.076,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je na osnovu odluke njegovog poslodavca od 13.03.2014. godine odobren i isplaćen beskamatni zajam u iznosu od 72.200,00 dinara. Tužilac je, u skladu sa članom 5. te odluke, istog dana dao pismenu izjavu kojom se saglasio da obračunska služba tuženog, u slučaju da mu radni odnos prestane pre isteka roka za otplatu zajma, izvrši obustavu u jednokratnom iznosu od njegove zarade, naknade zarade i drugih primanja. Radni odnos tužiocu je prestao 26.12.2016. godine, na osnovu sporazuma koji je 23.12.2016. godine zaključio sa tuženim. Ovim sporazumom tuženi se obavezao na isplatu stimulativne naknade u iznosu od 578.295,00 dinara. Član 4. sporazuma sadrži saglasnost tužioca da mu se stimulativna naknada isplati umanjena za iznos svih dospelih i nedospelih novčanih obaveza koje ima prema tuženom. Tužiocu je stimulativna otpremnina isplaćena 12.01.2017. godine, umanjena za iznos zajma.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odlučio da odbije tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, sporna izjava od 13.03.2014. godine i član 4. sporazuma o prestanku radnog odnosa nisu u suprotnosti sa članom 123. Zakona o radu, a tužilac je na taj način raspolagao svojim pravima i obavezama iz ugovora o zajmu koja su obligacionopravne prirode, u smislu člana 557. i člana 562. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. S`tim u vezi, prvostepeni sud smatra da se stimulativna naknada ne može poistovetiti sa otpremninom koja se isplaćuje zaposlenom kome je radni odnos prestao kao višku zaposlenih i koje se zaposleni, u skladu sa članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, ne može odreći.
Drugostepeni sud je smatrao da je nižestepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i zato je preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, otpremnina je jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa koje se zaposleni, u smislu člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, ne može odreći. Iz tog razloga, po stanovištu drugostepenog suda, izjava tužioca od 14.03.2014. godine i član 4. sporazuma o prestanku radnog odnosa su ništavi, u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.
Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda o pravnoj prirodi otpremnine i ništavosti izjave tužioca, odnosno člana 4. sporazuma o prestanku radnog odnosa, prihvata i Vrhovni kasacioni sud.
Prema članu 123. stav 1. Zakona o radu, poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Saglasno članu 105. stav 3. navedenog zakona, otpremnina isplaćena u skladu sa članom 158. tog zakona ne smatra se zaradom.
Sledstveno izloženom, tuženi je iznos odobrenog zajma mogao, uz pristanak tužioca, odbiti samo od njegove zarade, ali ne i stimulativne naknade. Suprotno navodima revizije, stimulativna naknada ima karakter otpremnine jer je tužiocu isplaćena na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa, zaključenog u cilju sprovođenja plana optimizacije (smanjenja) broja zaposlenih. Takve naknade tužilac se nije mogao odreći (član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije), pa su zato ništave izjava od 13.04.2014. godine i član 4. sporazuma o prestanku radnog odnosa od 23.12.2016. godine, čijim potpisivanjem se tužilac saglasio da se iznos zajma odbije od stimulativne naknade. To dalje znači da tuženi, tek nakon isplate stimulativne naknade, ima mogućnost da tužbom ili na drugi način od tužioca potražuje isplatu zajma, ali ni u kom slučaju ne može po tom osnovu umanjiti njegovu otpremninu.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odluka sadržana u drugom stavu izreke doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, troškovi tužioca za odgovor na reviziju nisu bili nužni, zbog čega je takav njegov zahtev odbijen.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
