Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačenom delu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u preinačenom delu, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 87/18) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na druge bitne povrede koje mogu biti revizijski razlog.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, proizlazi da je tužilac zaposlen kod tuženog na poslovima ... druge grupe. Dana ...2009. godine, oko 20 časova za vreme obavljanja svog redovnog radnog zadatka, ..., koja se nalazila iznad haube, koja je prethodno morala da bude zaštićena pokrivanjem, tužilac je padom kroz rešetke na haubi sa visine od 2.90m, zadobio teške telesne povrede. Usled zadobijenih povreda tužilac je trpeo fizičke bolove i strah, u intezitetu i trajanju utvrđenim nalazima veštaka, a umanjena mu je i životna aktivnost, koja na osnovu konzilijarnog zaključka veštaka iznosi ukupno 35% trajno, a veštačenjem je utvrđeno i da je zbog navedene povrede kod tužioca nastala naruženost lakog stepena. Prema stavu prvostepenog suda tužilac je samoinicijativno pristupio pokrivanju haube, prebacivanjem platna, na način koji nije bezbedan, s obzirom da se popeo na haubu visine 2,90m, bez korišćenja sredstava zaštite (sigurnosnog pojasa), bez korišćenja merdevina ili skele, a što sve ukazuje na njegovu isključivu odgovornost prilikom povrede. Kako je tužilac postupao na navedeni način, to je prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju tuženi, kao poslodavac, nije odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo, pa je odbio tužbeni zahtev tužioca.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave i polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i ocenio da je tužilac pretrpeo povredu na radu za koju je odgovoran tuženi kao poslodavac, pri čemu ima i doprinosa tužioca nastaloj šteti, te je primenom odredbi člana 164. Zakona o radu i člana 154, 173, 174. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, obavezao tuženog da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. Naime, drugostepeni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju tužilac na navedeni način postupao radi izvršenja naloga koji je dobio od neposrednog rukovodioca, a da je tuženi u toj situaciji bio dužan da obezbedi bezbedne uslove rada, što on nije učinio iz kojih razloga je došlo do povređivanja tužioca. Kako tuženi nije postupio na odgovarajući način, odnosno propustio je da osigura bezbedne uslove za rad zaposlenih, u smislu obaveze iz člana 9. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a način povređivanja i okolnosti pod kojima je došlo do povređivanja tužioca ne vode oslobađanju od odgovornosti tuženog, u smislu člana 177 stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Takođe, drugostepeni sud je utvrdio da postoji i doprinos tužioca nastaloj šteti od 20%, jer nije dovoljno pazio dok je obavljao potrebnu radnju, te da se nije ponašao u skladu sa iskustvom i mogućim rizicima koji mu nisu mogli ostati nepoznati. Prilikom odmeravanja visine naknade nematerijalne štete sud je imao u vidu intezitet i trajanje fizičkih bolova i straha tužioca, procenat umanjenja životne aktivnosti i stepen naruženosti, kao i doprinos tužioca nastaloj šteti, pa je u skladu sa odredbom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, obavezao tuženog na iznose dosuđene pobijanom presudom.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilna ocena drugostepenog suda da je osnovan zahtev za naknadu nematerijalne štete, s obzirom da postoji uzročno posledične veze između radnje tuženog i nastanka nematerijalne štete za koju tužilac tvrdi da ju je pretrpeo.

Prema članu 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...54/09) ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu i u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Iz ove zakonske norme proizlazi da poslodavac odgovara za štetu koju zaposleni pretrpi na radu i u vezi sa radom, po opštim načelima odgovornosti, a osnov za naknadu štete zbog povrede prava zaposlenog je pretpostavljena krivica poslodavca. Uslovi odgovornosti su da je zaposleni pretrepeo štetu, da je šteta prouzrokovana na radu ili u vezi sa radom i da ne postoje razlozi za isključenje odgovornosti poslodavca.

Članom 173. ZOO, propisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, a članom 174. istog zakona da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.

Prema propisima o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac je dužan da rad organizuje i mere zaštite na radu sprovede tako da zaposleni uz normalnu pažnju može da obavlja rad bez opasnosti po svoj život i zdravlje. Propuštanje ove dužnosti povlači odgovornost poslodavca za štetu koja zaposlenom usled toga nastane. Prema tome, zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, a poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbeđuje zaštita života i zdravlja zaposlenih, u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima. Odgovornost poslodavca prema navedenoj odredbi Zakona o radu može biti posledica povrede na radu. Pod povredom na radu podrazumeva se povreda koja je uzročno vezana za obavljanje poslova i zadataka povređenog radnika, a odgovornost poslodavca za naknadu štete zaposlenog zbog povrede na radu zavisi od osnova i uslova odgovornosti. Osnov odgovornosti je krivica poslodavca za štetnu radnju ili propuštanje preduzimanja radnje, rizik od opasne stvari čiji je imalac poslodavac ili rizik od obavljanja opasne delatnosti kojom se poslodavac bavi. Krivica poslodavca se pretpostavlja, a pošto se radi o oborivoj pretpostavci poslodavac može dokazivati da je šteta nastala bez njegove krivice, a što u konkrtnom slučaju ovde poslodavac nije dokazao. U konkretnom slučaju, tužilac se ispunjavajući svoj radni zadatak, koji je dobio od neposrednog rukovodioca, postavljanjem platna na haubi (što je bila obavezna zaštitna mera pre započinjanja varenja), na istu popeo kako bi je pokrio i propao kroz rešetku na haubi koja je bila nestabilna, odnosno nezavarena, a da on to nije mogao da vidi zbog prašine i prljavštine na njoj. U navedenom se ogleda i uzročno-posledična veza između obavljanja opasne delatnosti i nastale štete, pa je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu. Takođe, pravilno je drugostepeni sud zaključio da postoji doprinos tužioca nastaloj šteti, pa tako on ima pravo na srazmerno smanjenu naknadu štete prema odredbi člana 192. Zakona o obligacionim odnosima. Za svoju odluku drugostepeni sud je dao jasne, pravilne i potpune razloge koje u svemu prihvata i revizijski sud.

Visina štete je pravilno odmerena u skladu sa svim okolnostima iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da sve okolnosti slučaja, posebno intenzitet i trajanje fizičkih bolova, straha i naruženosti opravdavaju dosuđivanje pravične naknade, pri tome je ovaj sud vodio računa o tome da naknada bude adekvatna značaju povređenog dobra, cilju kome služi te prirodu i društvenoj svrsi obeštećenja, a imao je i u vidu i doprinos tužioca nastaloj šteti.

Suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema mesta isključenju odgovornosti tuženog, u smislu odredbe člana 177. stav 1. i 2. ZOO, već primeni instituta podeljene odgovornosti, s obzirom da je tužilac doprineo nastanku štetnog događaja 20%.

Sa izloženog primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci. Imajući u vidu da tuženi nije uspeo povodom revizije, to je odbijen i njegov zahtev za naknadu revizijskih troška primenom odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić