Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju i tražila naknadu troškova njegovog sastava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog počev od 10.07.1989. godine gde je obavljala poslove ... . Ugovorom o radu pod izmenjenim uslovima od 08.07.2008. godine koji je zaključen između tužilje i tuženog utvrđeno je da će tužilja obavljati poslove ... dodatka: Dodatak ''...'', Odeljenje za razvoj novih poslova kao i da će navedene poslove obavljati kod kuće tj. van prostorija tuženog. Tuženi je 27.11.2009. godine usvojio Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i Pravilnik o sistematizaciji poslova kojim je na nivou društva smanjen broj sistematizovanih radnih mesta sa 504 na 356 mesta, a članom 5. pravilnika konstatovano je da na dan donošenja ovog programa kod tužene na neodređeno vreme ukupno 442 zaposlenih. Tuženi je 01.02.2010. godine doneo Odluku broj 167 o prestanku potrebe za obavljanjem poslova 18 zaposlenih. Na dan donošenja odluke kod tuženog bilo je ukupno 372 zaposlenih na neodređeno vreme. Ovom odlukom su formirane dve komisije i to Komisija za primenu kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih i Komisija za primenu mera premeštaja zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom na druge poslove. U izveštaju navedenih komisija konstatovano je da su posle dobrovoljnog prestanka radnog odnosa 75 zaposlenih i primena mera premeštaja zaposlenih i drugim zakonom propisanih mera za rešavanje viška zaposlenih, 18 zaposlenih među kojima je i tužilja utvrđeni kao višak, pa s obzirom na broj zaposlenih koji predstavljaju konačan tehnološki višak, tuženi nije u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih. Tuženi je kroz rad komisija primenio sve kriterijume i mere predviđene pravilnikom propisane za rešavanje viška zaposlenih. Iz izveštaja komisija utvrđeno je da su poslovi koje je obavljala tužilja ukinuti, s tim da Komisija s obzirom na ostvarene rezultate rada tužilje, nije predložila da ona bude raspoređena na druge odgovarajuće poslove. Iz elaborata o strukturnim promenama kod tuženog II faza – novembar 2009. godine od 19.11.2009. godine utvrđeno je da je na dan 01.07.2009. godine kod tuženog ostalo 461 zaposlenih i da će završetkom druge faze strukturnih promena kod tuženog doći do smanjenja broja zaposlenih za 20%. Imajući u vidu da je utvrđen konačan broj zaposlenih koji predstavljaju tehnološki višak bez mogućnosti raspoređivanja, generalni direktor i zamenik generalnog direktora su doneli rešenje od 05.03.2010. godine kojim je utvrđeno da je usled organizacionih promena kod tužene prestala potreba za radom tužilje. U obrazloženju rešenja je konstatovano da je kod tužene došlo do organizacionih promena koje za cilj imaju racionalizaciju organizacije poslova i smanjenja ukupnog broja zaposlenih, da je prestala potreba za radom tužilje, da tuženi nije u mogućnosti da je premesti na druge poslove niti obezbedi rad kod drugog poslodavca uz prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, rad sa skraćenim radnim vremenom kao ni ostvarenje drugih prava u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Rešenje je doneto na osnovu Odluke o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova u ''Politika novine i magazin'' od 01.02.2010. godine kojom je utvrđeno za kojim poslovima je prestala potreba i na kojim poslovima je smanjen broj izvršilaca. Posle toga je rešenjem generalnog direktora i zamenika generalnog direktora tužilji otkazan ugovor o radu i utvrđena isplata otpremnine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zauzeo stanovište da na osnovu člana 153. Zakona o radu tuženi nije bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih jer je kod njega bilo ukupno 372 zaposlenih na neodređeno vreme u trenutku kada je utvrđeno da je 18 zaposlenih proglašeno za teznološki višak, zbog čega su navedena rešenja tuženog doneta u svemu u skladu sa zakonom, pa je tužilji zakonito prestao radni odnos i zbog toga je odbio njen tužbeni zahtev.

Suprotno, po stanovištu drugostepenog suda tehnološki višak su predstavljala 93 zaposlena i to 75 zaposlenih kojima je otkazan ugovor o radu uz isplatu stimulativne otpremnine i 18 zaposlenih kojima je otkazan ugovor o radu uz isplatu zakonske otpremnine, zbog čega se ne može smatrati da je samo 18 zaposlenih tehnološki višak i da se prema njima određuje da li je bilo potrebno doneti Program rešavanja viška zaposlenih ili ne. Zbog toga je tuženi bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih na osnovu člana 153. stav 2. kao i člana 70. stav 1. Kolektivnog ugovora kod tuženog.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Prema članu 153. stav 1. tačka 3. Zakona o radu poslodavac je dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 90 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme i to za najmanje 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme.

Odlukom Skupštine tuženog u novembru 2009. godine utvrđeno je da će se sprovođenjem organizacionih promena broj zaposlenih smanjiti za 20%. Ova odluka je i konkretizovana donošenjem Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji od 27.11.2009. godine kojima je broj sistematizovanih radnih mesta smanjen sa 504 na 356. U skladu sa ovim Pravilnikom tužena je objavila obaveštenje o dobrovoljnoom socijalnom programu kojim se pozivaju zaposleni kod tužene iz organizacionih jedinica koje su ukinute ili u kojima je smanjen broj izvršilaca, da se dobrovoljno prijave da budu proglašeni za tehnološki višak. Prema navedenom programu 75 zaposlenih se javilo za ovakav prestanak radnog odnosa. Tužilja se nije javila po navedenom programu, iako su poslovi koje je ona obavljala ukinuti Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji. Na osnovu prijavljenih lica sačinjen je spisak zaposlenih koji su utvrđeni kao tehnološki višak. Ostalih 18 koji se nisu dobrovoljno prijavili, među kojima se nalazi i tužilja, takođe su proglašeni viškom. Ponašanje tuženog u konkretnom slučaju, smanjenje broja zaposlenih najpre za 75, a zatim za 18 (ukupno 93), ne može ga osloboditi obaveze iz člana 153. stav 2. Zakona o radu da donese Program za rešavanje viška zaposlenih. Tuženi je svojom odlukom odredio višak od 20% radnika od ukupnog broja zaposlenih. U takvoj situaciji nije bitno što se deo radnika dobrovoljno prijavio kao tehnološki višak jer i radnici koji su se dobrovoljno prijavili i oni koji to nisu, svi zajedno predstavljaju višak zaposlenih kod tuženog. Kako je taj ukupan broj 93 u odnosu na ukupan broj zaposlenih (442) u to vreme, tuženi je po pravilnom zaključku drugostepenog suda bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih. Ovakav propust vodi nezakonitosti donetog rešenja, zbog čega je ono i poništeno, a tužilja vraćena na rad na osnovu člana 191. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić