.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 102/2024
27.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Marko Mihaljević, advokat iz ..., protiv tuženog Dom Zdravlja „Kragujevac“, čiji je punomoćnik Zvonko Marković, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2244/23 od 31.08.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2244/23 od 31.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2244/23 od 31.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Kragujevcu P1 248/19 od 27.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je pretrpela zlostavljanje na radu kod tuženog od strane poslodavca Doma Zdravlja „Kragujevac“ i BB, načelnice službe za ... Doma Zdravlja „Kragujevac“. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se zabrani tuženom Domu Zdravlja „Kragujevac“ i načelnici službe za ... dr BB da vrše ponašanje koje predstavlja zlostavljanje u odnosu na tužilju. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji isplati iznos od 1.000.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete usled duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda i prava ličnosti sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se naloži objavljivanje presude u nedeljnom listu „Kragujevačke novine“ i dnevnom listu „Politika“ o trošku tuženog. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2244/23 od 31.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogršene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje u sporu za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu, utvrđenjem da nije pretrpela zlostavljanje (na opisani način), kao i za naknadu nematerijalne štete. Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene odredbe člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br. 36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom jeste radni spor (član 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu). Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete tužilja je podnela 25.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 1.000.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
