Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, budući da je drugostepeni sud u postupku po žalbi ocenio žalbene navode od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, u smislu člana 396. ZPP. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju tužilac ukazuje tvrdnjom da presuda ne sadrži razloge o bitnim činjenicama, revizija se ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu pomoćnika vodoinstalatera – inkasanta u radnoj jedinici Vodovod i kanalizacija po Ugovoru o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti br. .. od 26.05.2008. godine, Aneksa tog ugovora br. .. od 24.11.2008. godine i Aneksa istog ugovora br. .. od 25.03.2015. godine. Po disciplinskoj prijavi, koju je neposredni tužiočev rukovodilac podneo 20.08.2015. godine i 25.08.2015. godine, tuženi je dana 28.09.2015. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog odbijanja tužioca da obavlja poslove na radnom mestu na kome radi, jer 19 radnih dana ne pristupa u prostorije tuženog, radi dobijanja dnevnog rasporeda rada. Rešenjem tuženog od 27.10.2015. godine, ispravljenog zaključkom od 23.03.2016. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline i odbijanja da vrši poslove i naloge poslodavca, na taj način što od 29.07.2015. godine ne dolazi u prostorije tuženog, u kojima se na početku radnog dana prima raspored rada, radi prijema radnog naloga i da od tog dana ne radi. Prema sadržaju pobijanog rešenja, tužilac je od radnika u preduzeću usmeno obavešten da je prilikom prijema dnevnih naloga za rad potrebno njegovo lično prisustvo u kancelariji neposrednog rukovodioca. Pismeno obaveštenje u pogledu obaveze neposrednog, usmenog prijema radnog naloga, tužilac je primio 10.09.2015. godine. Istovremeno, u rešenju je navedeno da je tužilac primio upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu 28.09.2015. godine, te da iz opisanog činjeničnog stanja u rešenju proizlazi da su ispunjeni uslovi za davanje otkaza od strane poslodavca.

Tokom postupka je utvrđeno da je u periodu od 29.07.2015. godine do donošenja pobijanog rešenja 27.10.2015. godine, rukovodilac radne jedinice tuženog Vodovod i kanalizacija bio BB. Praksa je bila da rukovodilac daje radne naloge usmeno, svakog dana u prostorijama poslodavca, saopštavajući ih vodećem majstoru – vodoinstalateru, koji ih je dalje prenosio pomoćnicima vodoinstalatera, što tužilac nije prihvatio. Dana 29.07.2015. godine, rukovodilac je posredstvom rukovodećeg majstora u radnoj jedinici zatražio od tužioca da lično dođe u njegovu kancelariju, radi prijema radnog naloga, što je tužilac odbio i na isti način se ponašao do donošenja upozorenja i rešenja o otkazu ugovora o radu.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad.

Prema članu 15. tačka 2. Zakona o radu, obaveza je zaposlenog da poštuje organizaciju poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa.

Članom 24. Pravilnika tuženog o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka od 28.10.2014. godine, u opisu posla rukovodioca radne jedinice Vodovod i kanalizacija je da raspoređuje radnike u okviru navedene radne jedinice na poslove po potrebi sa ciljem da angažovanost radnika bude potpuna, a da proces rada ne posustaje.

Prema članu 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu za zakonom. Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisnu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Imajući u vidu da je rukovodilac sektora u kome je tužilac bio zaposlen, internim aktom tuženog ovlašćen da utvrđuje uslove i pravila poslovanja i da shodno tome zahteva od svih zaposlenih, pa i tužioca, da ih poštuje i izvršava, što je tužilac odbijao u dužem vremenskom periodu, nastao je otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tač. 1. i 8. Zakona o radu, zbog nepoštovanja radne discipline i ponašanja zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca. U odsustvu dokaza da je protiv tuženog pokrenut postupak radi utvrđenja i zaštite od diskriminacije na radu, revizijski sud prihvata stanovište drugostepnog suda da se tužilac na može pozivati na to da je odbijanje radnih naloga izraz njegovog nepristajanja na diskriminaciju kojoj je bio izložen. Ponašanje poslodavca i propusti u organizaciji rada ne opravdavaju tužiočevo odbijanje da učestvuje u procesu rada, pa samim tim ne utiču na zakonitost pobijanog rešenja.

Nasuprot revizijskim navodima, pre donošenja pobijanog rešenja, tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i omogućeno mu je pravo na odbranu, u skladu sa članom 180. Zakona o radu. Upozorenje i rešenje o otkazu ugovora o radu iste su sadržine u pogledu činjeničnog opisa povrede radne discipline i zakonom propisanih otkaznih razloga, pri čemu je bez uticaja što su u pobijanom rešenju navedene povrede učinjene nakon 25.08.2015. godine i 10.09.2015. godine sve do 28.09.2015. godine, koje nisu navedene i opisane u upozorenju. U konkretnom slučaju, radi se o povredi radne discipline u produženom trajanju do donošenja upozorenja i nakon toga do donošnja pobijanog rešenja. Povrede radne discipline tužilac je izvršio do 25.08.2015. godine kada je otkazni razlog nastao i iste su navedene u upozorenju, a tužiocu je upozorenjem omogućeno da se o njima izjasni, kao i pravo na odbranu, što je svrha ovog akta, tako da je neosnovano ukazivanje revidenta na propuste u proceduri davanja otkaza.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić