Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 717/11 od 02.11.2012. godine, u prvom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje Z.S. i utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog S.B. u periodu 10.09.2001. do 11.02.2002. godine i u periodu od 20.02.2002. do 07.10.2003. godine te da se obaveže tuženi da tužilji izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za navedeni period, a sve prema stopi koja bude važila na dan uplate kod nadležnog Fonda PIO. U drugom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev Z.S. kojim je tražila da se utvrdi da je bila u radnom odnosu kod tuženog S.B. u periodu od 01.09.2001. godine zaključno sa 09.09.2001. godine kao neosnovan. U trećem stavu izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje Z.S. i utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tužene M.P. u periodu od 06.02.2004. godine zaključno sa 19.02.2004. godine pa je obavezana tužena da tužilji izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za navedeni period. U stavu četvrtom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje Z.S. protiv tužene M.P. kojim je tražila da se utvrdi da je kod tužene bila u radnom odnosu za period od 20.02.2004. do 31.03.2004. godine kao neosnovan. U petom stavu izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje J.P. i utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog S.B. u periodu od 10.10.2002. do 07.10.2003. godine i obavezan tuženi da tužilji izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za navedeni period. U stavu šestom izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje J.P. i utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tužene M.P. u periodu od 06.01.2004. godine zaključno sa 19.02.2004. godine pa je obavezana tužena da tužilji izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za navedeni period. U sedmom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje J.P. protiv tužene M.P. kojim je tražila da se utvrdi da je kod tužene bila u radnom odnosu za period od 20.02.2004. do 31.03.2004. godine. U osmom stavu izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje I.P. protiv tužene M.P. i utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tužene u periodu od 20.02.2004. do 09.09.2004. godine i obavezana je tužena da tužilji izvrši uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za navedeni period. U devetom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilja protiv tužene M.P. kojim su tužilje tražile da se tužena obaveže da im na ime prekovremenog rada isplati i to tužilji Z.S. za period od 06.02.2004. do 31.04.2004. godine iznos od 20.000,00 dinara, tužilji J.P. za period od 06.02.2004. do 31.03.2004. godine iznos od 20.000,00 dinara i tužilji I.P. za period od 20.02.2004. do 01.04.2006. godine iznos od 30.000,00 dinara. U desetom stavu izreke obavezani su tuženi da tužiljama naknade troškove spora u iznosu od 62.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1071/13 od 08.04.2014. godine, u prvom stavu izreke preinačena je prvostepena presuda u prvom, trećem, petom, šestom i osmom stavu izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja. U drugom stavu izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u desetom stavu izreke prvostepene presude tako što su obavezane tužilje da tuženima solidarno naknadi troškove postupka u iznosu od 149.250,00 dinara. U trećem stavu izreke odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilja i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11) pa je našao da je revizija tužilje Z.S. delimično osnovana, a tužilja J.P. i I.P. osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenim činjenicama SZR U. iz R.s. vlasnika M.P. postojala je u periodu od 01.02.2004. do 01.04.2006. godine, kada je ista brisana. Tuženi S.B. osnivač je grafičke radnje U.š. po rešenju od 04.12.2012. godine i ista je počela da radi pod tim datumom a prestala je da radi 06.01.2014. godine. Tuženi S.B. je držao grafičku radnju Š.U. u periodu od 04.12.2002. do 06.01.2004. godine a tužena M.P. SZR Š.U. u periodu od 05.02.2004. do 01.04.2006. godine kada je navedena radnja prestala sa radom. Protiv tuženog S.B. podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka od 27.10.2003. godine zbog toga što je dana 07.10.2003. godine u svom poslovnom objektu grafička radnja U. sa poslovnim sedištem u R.s., koristio rad J.P., Z.S., J.K., Ž.N., G.J. i M.D., a koji nisu članovi porodičnog domaćinstva poslodavca i sa kojima nije zasnovan radni odnos u trenutku vršenja nadzora zaključivanjem ugovora o radu, čime je učinjen prekršaj iz člana 36. stav 1. tačka 2. Zakona o privatnim preduzetnicima. Na osnovu izvedenih dokaza prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilja nalazeći da su u spornom periodu radile kod tuženih i to puno radno vreme, svaki radni dan u kontinuitetu po smenama, da su radile u radnjama koje su u međuvremenu ugašene a tužilja Z.S. još od 2001. godine, da su tužiljama isplaćivane zarade i da u određenim delovima utuženog perioda nisu zaključivale ugovor o radu, da su tužilje kod tuženih radile na crno, a što je utvrđeno posebno iz zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv tuženog S.B.. Na osnovu uvida u radnu knjižicu za tužilje Z.S. i J.P. je utvrđeno da je tužilja Z.S. zasnovala radni odnos u SZR F. R.s. u periodu od 11.02.2002. do 19.02.2002. godine, zatim grafička radnja U.š. u periodu od 07.10.2003. do 07.11.2003. godine, zatim od 08.11.2003. do 05.01.2004. godine i SZR Š.U. R.s. u periodu od 20.02.2004. do 31.03.2004. godine, a tužilja J.P. u grafičkoj radnji U.š. u periodu od 07.10.2003. do 07.11.2003. godine, zatim u periodu od 08.11.2003. do 05.01.2004. godine i SZR Š.U. u periodu od 20.02.2004. do 31.03.2004. godine. Kako su tužilje u navedenom periodu bile u radnom odnosu najpre kod tuženog S., a zatim kod tužene M., što je konstatovano u radnim knjižicama, prvostepeni sud je za navedeni period odbio tužbeni zahtev tužilja Z. i J. kao i za period od 01.09.2001. do 10.09.2001. godine za tužilju Z. s obzirom da je ista saslušana kao parnična stranka i izjavila da je kod tuženog S. počela da radi 10.09.2001. godine.

Prvostepeni sud je na osnovu utvrđenih činjenica odlučio na način opisan u izreci prvostepene presude.

Odlučujući o žalbi tuženih drugostepeni sud je održao raspravu na osnovu člana 369. stav 3. ZPP, ponovo saslušao tužilje i tužene i doneo odluku kao u izreci drugostepene odluke. Drugostepeni sud zaključuje da nije osnovan tužbeni zahtev svake od tužilja u usvajajućem delu jer tužilje nisu pružile dokaze na okolnost kod kojeg su poslodavca radile nisu pružile dokaz ni na okolnost postojanja eventualnog neformalnog sporazuma o zasnivanju radnog odnosa sa ovde označenim tuženima i da na osnovu utvrđenih činjenica se zaključuje da se radi o faktičkom radu, pa je iz tih razloga i tužbeni zahtev tužilja drugostepenom odlukom odbijen.

Na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je delimično pogrešno primenio materijalno pravo kada je odlučio na način opisan u izreci drugostepene presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilja Z.S. je u periodu od 10.09.2001. godine pa do 21.12.2001. godine bila na faktičkom radu kod tuženog S.B., bez zasnivanja radnog odnosa.

Naime, prema članu 9. Zakona o radnim odnosima (''Službeni glasnik RS'' 55/96) koji je važio u vreme kada je tužilja faktički stupila na rad kod tuženog, radni odnos se zasnivao izborom kandidata posle javnog oglašavanja slobodnog radnog mesta i uslova za rad na tom radnom mestu, a izuzetak je bio propisan samo za slučajeve iz člana 11. ovog zakona.

Kako tužilja nije zasnovala radni odnos kod tuženog 10.09.2001. godine na zakonom propisani način već je otpočela sa faktičkim radom kod tuženog za koji se ne plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, navodi revizije tužilje Z.S. o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pogledu njenog statusa kod tuženog S.B. za period od 10.09.2001. do 21.12.2001. godine nisu osnovani.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u ovom delu reviziju tužilje Z.S. odbio kao neosnovanu, nalazeći da je u tom delu drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužilje S.Z za navedeni period odbio.

Međutim, revizijom tužilje se osnovano ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava drugostepeni sud pogrešno preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tužbenog zahteva tužilja i njihove zahteve odbio.

Zakon o radu (''Službeni glasnik RS'' 70/01) stupio je na snagu 21.12.2001. godine.

Odredbom člana 18. navedenog Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku (stav 1). Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa odredbama iz stava 1. ovog člana, smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Kako ova odredba važi za slučaj da radnik radi bez ugovora o radu i posle 21.12.2001. godine, u takvom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nastupa fikcija zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme po odredbama člana 18. stav 2. Zakona o radu i bez zaključenja pisanog ugovora o radu. Zato je zahtev tužilje Z.S. da je bila u radnom odnosu kod tuženog B.S. u periodu od 21.12.2001. do 11.02.2002. godine i u periodu od 20.02.2002. godine pa do 07.10.2003. godine osnovan, a tuženi je u obavezi da za ovaj period obračuna i isplati doprinose za obavezno osiguranje za tužilju Z.S.. Osnovan je zahtev tužilje Z.S. da je bila u radnom odnosu kod tužene M.P. za period od 06.02.2004. do 19.02.2004. godine, a tužena M.P. je u obavezi da za ovaj period obračuna i isplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za tužilju Z.S..

Iz navedenih razloga osnovan je i zahtev tužilje J.P. da se utvrdi da je bila u radnom odnosu kod tuženog S.B. u periodu od 10.10.2002. godine pa do 07.10.2003. godine, a tuženi je u obavezi da za ovaj period obračuna i isplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za tužilju J.P.. Osnovan je zahtev J.P. da je bila u radnom odnosu kod tužene M.P. u periodu od 06.01.2004. godine zaključno sa 19.02.2004. godine, a tužena M.P. je u obavezi da ovoj tužilji za navedeni period obračuna i isplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Osnovan je zahtev tužene I.P. da je bila u radnom odnosu kod tužene M.P. u periodu od 20.02.2004. godine pa do 09.09.2004. godine, a tužena M.P. je u obavezi da za ovaj period obračuna i isplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za ovu tužilju.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 407. stav 1. i člana 161. stav 2. u vezi člana 149. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke, a primenom člana 405. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Na osnovu odredbe člana 161. stav 2. ZPP tužiljama su dosuđeni troškovi revizijskog postupka koji se odnose na sastav revizije, a koji iznosi su u obavezi da tužiljama solidarno nadoknade tuženi.

Predsednik veća sudija

Branislava Apostolović,s.r.