Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje A.M. iz B., čiji je punomoćnik B.T., advokat iz B., protiv tuženog S. DOO iz N.B., čiji je punomoćnik J.I., advokat iz B., radi poništaja odluke i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2276/11 od 02.10.2013. godine, u sednici veća održanoj 16.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2276/11 od 02.10.2013. godine i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3730/10 od 24.05.2010. godine, ispravljena rešenjem od 06.04.2011. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3730/10 od 24.05.2010. godine, ispravljenom rešenjem od 06.04.2011. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj 3961/19-50117 od 29.09.2006. godine, kojim je tužilji prestao radni odnos sa danom 31.10.2006. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad u radni odnos na radno mesto u skladu sa njenom stručnom spremom i radnim sposobnostima, a stavom drugim izreke je obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 108.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 2276/11 od 02.10.2013. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 01.01.2003. godine, raspoređena na radno mesto personalni administrator u Organizacionoj jedinici HR. Na osnovu Aneksa ugovora o radu od 01.11.2005. godine, zbog potrebe procesa i organizacije rada, tužilja je premeštena na poslove administratora za ZNR u Organizacionoj jedinici QM, sa opisom poslova u članu 1. tog aneksa. Osporenim rešenjem tuženog od 29.09.2006. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih i ekonomskih promena. U rešenju je navedeno da joj radni odnos prestaje sa danom 31.10.2006. godine uz isplatu utvrđene otpremnine. Prema obrazloženju osporenog rešenja, donošenje odluke osnivača o statusnim promenama tuženog od 12.09.2006. godine, uslovilo je organizacione i ekonomske promene koje su rezultirale usvajanjem Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta kod tuženog od 19.09.2006. godine, što je dovelo do ukidanja Organizacione jedinice QM u kojoj je tužilja bila raspoređena Aneksom ugovora o radu i njenog radnog mesta, pri čemu tužilji nije moglo da se obezbedi obavljanje drugih poslova, niti da se osposobi za rad na drugim poslovima. Tuženi je na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova preko omladinsko-studentske zadruge od 22.05.2006. godine, 31.08.2006. godine i 01.01.2007. godine, angažovao D.M. za obavljanje privremenih i povremenih poslova koji se obavljaju preko omladinske i studentske zadruge u okviru radnih mesta: dopunski rad u softveru, dopunski poslovi administratora, dopunski poslovi u operativi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za poništaj navedenog rešenja tuženog, zaključujući da je osporeno rešenje zakonito jer je kod tuženog usled nastalih tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena ukinuto radno mesto tužilje, te da joj je isplaćena otpremnina.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, zbog čega se za sada ne može prihvatiti kao pravilan navedeni zaključak nižestepenih sudova.

Prema odredbi člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Svrha tehnološkog viška je otpuštanje radnika zbog bolje organizacije, (spajanje odeljenja ili radnih mesta), tehnoloških promena (radno mesto je postalo nepotrebno usled tehnoloških inovacija koje se uvode) i zbog ekonomskih promena (finansijske teškoće). Međutim, u rešenju o otkazu ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog, nije dovoljno da poslodavac navede da je došlo do ovih promena, već je potrebno da one zaista i postoje.

Iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da je tuženi preko omladinsko-studentske zadruge pre, ali i nakon donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji, angažovao D.M. za obavljanje privremenih i povremenih poslova. Imajući u vidu opis radnog mesta na koje je tužilja na osnovu ugovora o radu od 01.01.2003. godine bila raspoređena, a koji joj je pobijanim rešenjem otkazan, u sprovedenom postupku je ostalo nerazjašnjeno da li je radno mesto tužilje postalo nepotrebno i da li su naknadno primljeni radnici obavljali poslove njenog radnog mesta. Ove činjenice, od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava, nisu utvrđene.

Kako je nejasno iz kojih razloga je tužilji zaista otkazan ugovor o radu i da li su navedeni poslovi naknadno primljenih radnika i odgovarajući poslovi i da li se radi o odgovarajućem radnom mestu na kojima je tužilja mogla biti raspoređena nakon ukidanja svog radnog mesta, te da li se na ista mogla rasporediti s obzirom na stepen stručne spreme koju poseduje, nižestepene presude su morale biti ukinute.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi navedene činjenice i pravilnom primenom materijalnog prava ponovo odlučiti o zahtevu tužilje u ovoj parnici. Pri tome će imati u vidu odredbu člana 171. Zakona o radu prema kojoj poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada. To dalje podrazumeva da izmena ugovorenih uslova rada ili ponuda izmene ugovora o radu, zavisi pre svega od volje poslodavca.

Iz iznetih razloga, primenom odredbe člana 407. stav 2. ZPP je odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.