.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1029/2015
02.07.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca B.M. iz P., čiji je punomoćnik M.A., advokat iz P., protiv tuženog AD P. P., čiji je punomoćnik M.M., advokat iz P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 420/14 od 13.01.2015. godine, u sednici veća održanoj 02.07.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 420/14 od 13.01.2015. godine, kao neosnovana.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 420/14 od 13.01.2015. godine, odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požegi P1 544/2013 od 09.12.2013. godine, kojom je poništeno rešenje tuženog od 02.09.2013. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu, pa je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi ga na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima (stav prvi izreke) i obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 52.500,00 dinara (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13 – US, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka predviđena članom 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ne ukazuje na neku od bitnih povreda odredaba parničnog postupka navedenih u članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti a ukazivanje na povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP je bez značaja jer se revizija ne može izjaviti iz tog razloga.
Utvrđeno je da je tužilac ugovorom o radu od 04.03.2003. godine zasnovao kod tuženog radni odnos na neodređeno vreme na poslovima zidar – tesar, da je na sastanku održanom 08.08.2013. godine izvršni direktor za tehnička pitanja tuženog obavestio zaposlene, među kojima je bio i tužilac, da postoji potreba da budu upućeni na rad kod drugog poslodavca, da je tužiocu 09.08.2013. godine data pismena ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca (AD P. U.), u smislu člana 174. Zakona o radu i ostavljen rok od osam radnih dana za izjašnjenje o ponudi. Tuženi je 15.08.2013. godine tužioca pismenim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a rešenjem br. 793 od 02.09.2013. godine otkazao je tužiocu ugovor o radu.
Na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo – odredbe člana 172. stav 2., 179. tačka 9. i 191. Zakona o radu, kada su zaključili da nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu, da je pobijano rešenje tuženog iz tog razloga nepravilno i nezakonito i da je tuženi dužan da tužioca vrati na rad.
Ovo zato što rok koji poslodavac u smislu člana 172. stav 2. Zakona o radu mora da ostavi zaposlenom radi izjašnjenja o ponudi za zaključenje aneksa ugovora ne može biti kraći od osam radnih dana, pri tom se neradni dani (praznici, odmori, odsustva, privremena sprečenost i sl.) ne uzimaju u obzir. U konkretnom slučaju, rok za izjašnjenje tužioca isticao je 17.08.2013. godine (subota), a ukoliko je subota za tužioca bio neradni dan rok je isticao 19.08.2013. godine (ponedeljak). Međutim, tuženi je pre isteka zakonskog roka za izjašnjenje tužioca, već 15.08.2013. godine dostavio tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.
Neosnovano tuženi u reviziji ističe da su sudovi pogrešno primenili odredbu člana 172. Zakona o radu i da se tužilac izričito izjasnio da ne prihvata ponudu za zaključenje aneksa ugovora time što je i na sastanku održanom 08.08.2013. godine kada je od strane izvršnog direktora za tehnička pitanja tuženog upoznat sa potrebom da određeni broj radnika bude upućen na rad kod drugog poslodavca i 09.08.2013. godine kada mu je predočena pismena ponuda za zaključenje aneksa ugovora, izjavio da ne prihvata da bude upućen na rad kod drugog poslodavca, odnosno da ne prihvata ponudu za zaključenje aneksa ugovora. Izjašnjenje zaposlenog o ponudi za zaključenje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne može da bude kraći od osam dana, podrazumeva prihvatanje ili odbijanje ponude. Prihvatanje ponude je uvek izričito, a odbijanje ponude može biti i izričito i konkludentno; izričito je kad zaposleni pisanom izjavom saopšti poslodavcu da ne prihvata ponudu, a konkludentno kad u određenom roku, ali u roku ne kraćem od osam radnih dana, se ne izjasni o učinjenoj ponudi. Ako ovaj rok istekne u ćutanju o ponudi onda se smatra da je zaposleni odbio ponudu i tada nastaje otkazni razlog iz člana 179. tačka 7. Zakona o radu, kao i u slučaju izričitog odbijanja ponude. Tužilac nije pismenom izjavom saopštio svom poslodavcu – tuženom da ne prihvata ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, a tuženi nije sačekao da istekne rok od osam radnih dana u kome se tužilac nije izjasnio na ponudu za zaključenje aneksa ugovora, već je pre isteka tog roka uputio tužiocu upozorenje kojim ga je obavestio da postoje razlozi za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. tačka 7. Zakona o radu, a potom mu i otkazao ugovor o radu.
Kako je rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu nezakonito, tužilac shodno članu 191. Zakona o radu ima pravo, a tuženi obavezu, da tužioca vrati na rad.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija,
Milomir Nikolić,s.r.
