Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 285/22 od 18.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. ZPP.

Po preinačenoj tužbi na dan 26.08.2021. godine, vrednost predmeta spora (član 28. i 29. ZPP) je 5.648.505,63 dinara. Prema srednjem kursu NBS od 117,57 dinara za 1 evro u to vreme vrednost predmeta spora je dinarska protivvrednost 48.043,76 evra, pa je revizija dozvoljena po članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 17/11 ... 18/20).

Ispitujući pravilnost presude u pobijanom delu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima revizije drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. ZPP, pošto je presudu zasnovao na utvrđenim činjenicama od strane prvostepenog suda. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, po članu 407. ZPP nije predviđena kao razlog zbog koga se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kao zaposlena kod tuženog na poslovima ..., dana 13.03.2018. godine na radnom mestu zadobila tešku telesnu povredu u vidu odsecanja leve ruke ispod lakta. Tužilja je toga dana radila na kolenastoj presi „Raskin“, čiji pritiskač je nekontrolisano krenuo nadole i prouzrokovao povredu. Aktivnih radnji, odnosno propusta u izvršenju radnih zadataka tužilje i trećih lica kao uzroka štetnog događaja nije bilo, već je šteta isključivo posledica realizacije rizika povećane opasnosti rada na mašini. Zbog posledica povređivanja tužilji (rođenoj 1967. godine) je utvrđeno pravo na invalidsku penziju od 05.12.2018. godine u iznosu od 17.676,08 dinara. Nakon završetka lečenja njena životna aktivnost umanjena je za 65% i postoji naruženost visokog stepena, što uslovljava trpljenje duševnih bolova uz umereni depresivni poremećaj. Utvrđeni su jačina i dužina fizičkih bolova i straha koji su posledica povređivanja, kao i razlike između zarade koju bi tužilja ostvarivala po redovnom toku stvari i ostvarenih prihoda u proteklom vremenskom periodu, odnosno razlika između zarade koju bi tužilja po redovnom toku stvari ubuduće ostvarivala i aktuelnih primanja.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo sadržano u članovima 164. Zakona o radu, 154. stav 2, 173, 174. i 177. Zakona o obligacionim odnosima, kada su ocenili da tuženi odgovara za spornu štetu po pravilima o objektivnoj odgovornosti za opasnu stvar, te odlučili o pravu tužilje na naknadu spornih iznosa nematerijalne i materijalne štete na osnovu odredbi članova 200, 189, 190, 188. stavovi 1. i 2. i 195. Zakona o obligacionim odnosima.

Tuženi navodima u reviziji o odsustvu odgovornosti tuženog, odnosno doprinosu tužilje nastanku štete, pobija pravilnost utvrđenih činjenica, iz kog razloga po članu 407. ZPP, kada je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu, ne postoji mogućnost pobijanja drugostepene presude. Naime, drugostepeni sud je prilikom odlučivanja prihvatio kao potpuno i pravilno utvrđene činjenice na kojima je prvostepeni sud zasnovao presudu, tako da je po članu 407. stav 2. ZPP ovaj revizijski razlog isključen.

U konkretnom slučaju, povećani rizik rada na presi realizovan je, pošto je njen pritiskač nekontrolisano krenuo nadole, pa su ispunjeni uslovi za objektivnu odgovornost tuženog po članovima 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, kako je to i odlučeno od strane nižestepenih sudova.

Uslovi za oslobođenje od odgovornosti imaoca opasne stvari propisani su u članu 177. navednog zakona. Imalac stvari oslobađa se odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjama oštećenika ili trećeg lica, koje on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti (stav 2.) Imalac se oslobađa odgovornosti delimično ako je oštećenik delimično doprineo nastanku štete (stav 3.).

Prema činjeničnom utvrđenju nema radnji tužilje, odnosno trećih lica koje su u smislu navedenih odredbi mogle dovesti do potpunog, odnosno delimičnog isključenja odgovornosti tuženog.

Kod utvrđenja o ograničenju radne i životne aktivnosti tužilje, stepenu i manifestacijama naruženosti, jačini i dužini pretrpljenih fizičkih bolova i straha, u sklopu sa činjenicom da je tužilja u vreme štetnog događaja bila stara 51 godinu, da je lice ženskog pola, Vrhovni kasacioni sud ne može prihvatiti ni navode revizije o previsoko dosuđenim naknadama nematerijalne štete, pošto je dosuđenim iznosima pružena primerena satisfakcija spram utvrđenih trpljenja.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić