Rev2 1031/2024 3.5.5; radni odnos na neodređeno vreme

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1031/2024
17.04.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Dražen Mijatović, advokat iz ..., protiv tužene Ekonomsko-trgovinske škole ..., sa sedištem u ..., radi poništaja ugovora o radu i rešenja o raspoređivanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3579/2023 od 25.10.2023. godine, u sednici održanoj 17.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3579/2023 od 25.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 60/23 od 22.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud poništi rešenje o njegovom raspoređivanju na određeno vreme odnosno do 31.08.2023. godine br. .. od 20.12.2022. godine, kao i ugovor o radu na određeno vreme br. .. od 20.12.2022. godine, donet na osnovu navedenog rešenja, kao nezakonite. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužioca protiv tužene u delu tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se naloži tuženom da ga rasporedi na odgovarajuće radno mesto u skladu sa vrstom i stepenom stručne spreme tužioca, na neodređeno vreme, kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, odlučeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju.

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 3579/2023 od 25.10.2023. godine, odbio žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Leskovcu P1 60/23 od 22.05.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužioca ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tužene bio u radnom odnosu na određeno vreme, počev od 2006. godine, kada je, kao zaposleni u drugoj školi, imenovan za direktora tuženog. Tužilac je bio direktor tužene u još tri mandata, sve do 01.12.2022. godine, kada mu je tokom četvrtog mandata, na lični zahtev, prestala dužnost direktora tužene. Rešenjem br. .. od 20.12.2022. godine, tuženi je raspoređen na mesto nastavnika ... na određeno vreme do 31.08.2023. godine, a na osnovu tog rešenja između parničnih stranaka zaključen je ugovor o radu na određeno vreme br. .. od 20.12.2022. godine. Tužilac tužbom traži poništaj navedenog rešenja i ugovora i raspoređivanje na neodređeno vreme, smatrajući da je tužena bila dužna da ga, na osnovu odredbe člana 124.stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, rasporedi na rad na neodređeno vreme jer je njegovo poslednje radno mesto, pre dolaska na radno mesto direktora tuženog, bilo u ... školi u ..., gde je imao zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o raspoređivanju i ugovora o radu odbili, a tužbu za činidbu odbacili, nalazeći da je tužena tužioca pravilno rasporedila na određeno vreme, imajući u vidu da je on, počev od prvog mandata kod tužene, bio u radnom odnosu na određeno vreme, a da mu je dužnost direktora prestala tokom četvrtog mandata, pa on može da ostvari prava iz radnog odnosa u obimu priznatom ugovorom o radu na određeno vreme br. .. od 12.04.2019. godine, dok je raspoređivanje u nadležnosti poslodavca a ne suda.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva tužioca.

Odredbom člana 79. stav 1. tačka 4. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 75/14), propisano je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveze za koje zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.

Na osnovu odredbe člana 124. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', br. 88/2017 ... 6/2022), propisano je da organ upravljanja zaključuje sa direktorom ugovor o radu na određeno vreme (stav 1.).

Ukoliko je direktor imenovan iz reda zaposlenih kod drugog poslodavca (što je ovde slučaj), ostvaruje pravo na mirovanje radnog odnosa na osnovu rešenja o mirovanju (stav 3.). Lice iz stava 2. i 3. ovog člana ima pravo da se nakon prestanka dužnosti direktora nakon prvog, odnosno drugog mandata vrati na poslove koje je obavljalo pre imenovanja za direktora ustanove (stav 4.). Ukoliko direktoru ustanove kome miruje radni odnos prestane dužnost zbog isteka mandata ili na lični zahtev tokom trećeg i svakog narednog mandata, raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja (stav 5.).

U konkretnom slučaju, tužilac je kod tužene zasnovao radni odnos na osnovu ugovora o radu na određeno vreme br. .. od 12.04.2019. godine, nakon što je, rešenjem Ministarstva prosvete br. 119-01-00182/2019-03 od 14.03.2019. godine, imenovan za direktora tužene, u četvrtom mandatu. Pošto je tužiocu, na lični zahtev, prestala dužnost direktora tužene tokom četvrtog mandata sledi da ga je tužena, pravilno, rasporedila na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja. To što je tužilac pre zasnivanja radnog odnosa kod tužene na određeno vreme, eventualno imao zasnovan radni odnos u drugoj školi, na neodređeno vreme, nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja. Tužilac kod tužene nije imao zasnovan radni odnos na neodređeno vreme, a pravo da se nakon prestanka dužnosti direktora vrati na poslove koje je obavljao pre imenovanja za direktora tužene, imao je nakon prvog odnosno drugog mandata, u smislu odredbe člana 124. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, što ovde nije slučaj. Zbog toga se navodima revizije tužioca neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković