Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

Prema članu 441. ZPP predviđeno je da je revizija uvek dozvoljena u slučaju zasnivanja, prestanka i utvrđivanja trajanja radnog odnosa.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene neke druge bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku. Nepravilno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu broj ../2017 od 24.04.2017. godine. Rešenjem o sporazumnom raskidu ugovora o radu od 03.04.2018. godine, tužilji zaposlenoj na radnom mestu ..., raskida se sporazumno radni odnos sa danom 03.04.2018. godine. Navedeno rešenje je potpisao tuženi u svoje ime i u ime tužilje. Dana 11.05.2011. godine tuženi je doneo rešenje kojim je stavio van snage rešenje o prestanku radnog odnosa od 03.04.2018. godine. Tužilja je vodila postupak za poništaj rešenja od 11.05.2018. godine, koji je pravnosnažno okončan odbijanjem tužbenog zahteva, jer je tuženi donošenjem rešenja od 11.05.2018. godine samo deklarisao ništavost prethodnog rešenja, te stoga rešenje o sporazumnom raskidu radnog odnosa nije ni moglo proizvoditi pravno dejstvo. Tuženi je osporio tužbeni zahtev ističući da tužilja nema pravni interes za vođenje ovog spora budući da je tuženi sam stavio osporeno rešenje van snage.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan. Rešenje od 03.04.2018. godine je stavljeno van snage rešenjem od 11.05.2018. godine na koji način su otklonjena dejstva rešenja o raskidu radnog odnosa i isto rešenje je prestalo da postoji. Pri tome, nižestepeni sudovi polaze od primene odredbe člana 177. Zakona o radu kojim je propisano da radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma poslodavac je dužan da zaposlenog pismenim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Sporazum o prestanku radnog odnosa je dvostrani pravni posao koji se sačinjava u pismenoj formi i mora da ga potpišu obe ugovorne strane. Osim toga tužilja je vodila parnicu za poništaj rešenja od 11.05.2018. godine pa je postupak okončan odbijanjem njenog tužbenog zahteva jer je donošenjem odluke po njenoj tužbi za utvrđivanje ništavosti rešenja od 11.05.2018. godine učinjen akt deklarisanja ništavosti prethodnog rešenja pa stoga prvo rešenje nije ni moglo da proizvede pravno dejstvo. Navedena presuda je razmatrana od strane Vrhovnog kasacionog suda rešenjem Rev2 2372/20 od 02.02.2022. godine, kojim je revizija tužilje odbijena kao neosnovana. Praktično tužilja traži poništaj rešenja koje više ne postoji, pa je njen tužbeni zahtev neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka nižestepenih suda je pravilna. Pobijano rešenje je stavljeno van snage rešenjem tuženog od 11.05.2018. godine pa proizlazi da tužilja ne može tražiti utvrđivanje ništavosti rešenja koje više ne postoji. Shodno tome proizlazi da je i u preostalom delu tužbeni zahtev tužilje neosnovan kao i zahtev kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj isplati traženu štetu u iznosu od 12 zarada u visini bruto minimalne zarade za mart mesec 2018. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 03.04.2018. godine. Stoga u takvom slučaju je pravilno zaključeno da nema osnova za primenu člana 191. stav 2. Zakona o radu niti odredbe člana 154. ZOO. Tužilja je zasnovala radni odnos 11.05.2018. godine kod drugog poslodavca a tuženi je istu pozvao da se vrati na rad 15.05.2018. godine, što ona nije prihvatila.

Neosnovani su navodi revizije da tužilja, s obzirom da se ne može smatrati da nije bila na radu do 10.05.2018. godine, shodno članu 195. stav 1. Zakona o radu ima pravo na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ovo iz razloga što tužilja tužbenim zahtevom nije ni tražila uplatu doprinosa i stoga dokazi u tom pravcu nisu ni izvođeni. Tačno je da sud nije vezan pravnim osnovom. Međutim, ovde se ne radi o pitanju pravnog osnova već se radi o vrsti zahteva koji je upućen prema tuženom, a tužilja u tužbenom zahtevu nije tražila uplatu doprinosa za naznačeni period (od 04.04.2018. do 10.05.2018. godine).

Imajući u vidu sve napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković