Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11... 55/14) i ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje i na bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. istog zakona, učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom, jer su svi bitni navodi žalbe ocenjeni i obrazloženi pobijanom drugostepenom odlukom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu ugovora o radu broj 1-651 zaključenog 16.07.2007. godine sa pravnim prethodnikom tužene – V.p.š. u N.S.u obavljao poslove u akademskom zvanju profesora strukovnih studija. Aneksom broj 1. izmenjen je ugovor o radu od 16.07.2007. godine tako što je, između ostalog, predviđeno i da obavljanje poslova nastavnika i saradnika u drugim obrazovnim ustanovama, bez saglasnosti poslodavca, predstavlja težu povredu radne obaveze i razlog za otkaz ugovora o radu. Uz saglasnost tužene, tužilac je u školskoj 2011/2012. godini obavljao dopunski rad u V.t.š.s.s. u Z.. Na sednici Nastavnog veća tužene od 05.10.2012. godine doneta je Odluka kojom je tužiocu i u školskoj 2012/2013. godini odobreno radno angažovanje – dopunski rad u V.t.š.s.s. u Z., radi realizacije nastave iz predmeta Internet tehnologije, sa ukupnim opterećenjem od tri časa nedeljno, tokom letnjeg semestra. Istom odlukom tužilac je upozoren da postupanje suprotno uslovima iz ove Odluke i Pravilnika o davanju saglasnosti za rad nastavnika i saradnika na drugoj visokoškolskoj ustanovi predstavlja težu povredu radne obaveze, koja za posledicu ima otkaz ugovora o radu. Prema kalendaru rada V.t.š.s.s. u Z. zimski semestar za 2012 – 2013. godinu počinje 01.10.2012. godine i traje do 27.01.2013. godine, a letnji semestar počinje 18.02.2013. godne i traje do 01.06.2013. godine. Na osnovu Odluke Nastavnog veća tužene od 01.10.2012. godine tužilac je 01.11.2012. godine zaključio ugovor o dopunskom radu sa V.t.š.s.s. u Z., radi održavanja nastave iz nastavnog predmeta Internet tehnologije tokom letnjeg semestra u školskoj 2012/2013. godini. Prema odredbama ugovora o dopunskom radu, tužilac je trebalo da stupi na rad dana 28.01.2013. godine. Iz iskaza v.d. direktora V.t.š.s.s. u Z. utvrđeno je da je pomoćnik direktora nastave ove visokoškolske ustanove u oktobru 2012. godine, bez znanja i saglasnosti tužioca, tužiočevo ime stavio na raspored ispita za školsku 2012/2013 godinu, objavljenom na sajtu ove obrazovne ustanove, za nastavni predmet Internet tehnologije u ispitnim rokovima od januara do oktobra 2013. godine, između ostalog i za ispit dana 28.01.2013. godine. Tužilac o ovome nije imao saznanja, niti je pristupio na ispit zakazan za 28.01.2013. godine. Tokom postupka nije bilo sporno da ispit nije održan i da nije bilo prijavljenih kandidata za polaganje ispita, a po osnovu ugovora o dopunskom radu tužilac je radno angažovan na V.t.š.s.s. u Z. počev od 22.02.2013. godine. Zbog teže povrede radne obaveze opisane u upozorenju o postojanju razloga za prestanak radnog odnosa, koja se ogleda u radnom angažovanju na drugoj visokoškolskoj ustanovi bez saglasnosti tužene V.p.š.s.s. N.S., u okviru koje ima zasnovan radni odnos, tužiocu je rešenjem tužene broj 1-577 od 12.06.2013. godine otkazan ugovor o radu. Donošenju navedenog rešenja prethodilo je upozorenje poslodavca o postojanju razloga za prestanak radnog odnosa i otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac izjasnio.

Polazeći od navedenih činjenica, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...32/13), važećeg u vreme donošenja pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu, i člana 75. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju (''Službeni glasnik RS'' br. 76/05 sa izmenama i dopunama), pravilno odlučili usvajanjem tužbenog zahteva.

Nižestepenim presudama je pravilno ocenjeno da ne postoji zakonski razlog za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca, jer tužilac nije učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, predviđene ugovorom o radu broj 1-651 i Pravilnikom o radu tužene, koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret. Naime, tužilac je dopunski rad u V. t.š.s.s. u Z. obavljao počev od 22.02.2013. godine, dakle u toku letnjeg semestra, u skladu sa Odlukom Nastavnog veća tužene od 05.10.2012. godine, kojom je tužiocu odobreno dopunsko radno angažovanje u navedenoj visokoškolskoj ustanovi u letnjem semestru školske 2012/2013. godine. Suprotno navodima tužene, tužilac se nije radno angažovao u drugoj visokoškolskoj ustanovi i držao nastavu u zimskom semestru 2012/2013. godine, niti je održao ispit dana 28.01.2013. godine, pa mu se okolnost da je bez njegovog saznanja i saglasnosti označen kao ispitivač u januarskom ispitnom roku 2013. godine na sajtu obrazovne ustanove u kojoj je obavljao dopunski rad ne može staviti na teret. U postupku pred nižestepenim sudovima nije utvrđeno da je tužilac postupao suprotno obavezama predviđenim ugovorom o radu, koje su bliže definisane Pravilnikom o radu tužene, te suprotno članu 75. Zakona o visokom obrazovanju, kojim su propisani uslovi za radno angažovanje nastavnog osoblja na drugim samostalnim visokoškolskim ustanovama, pa nema uslova za otkaz ugovora o radu u smislu odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu i odredaba tačke 15. ugovora o radu broj 1-651, kojima su propisane povrede radne obaveze zbog kojih zaposlenom može prestati radni odnos otkazom od strane poslodavca. Tužilac je obavljao dopunski rad kao nastavnik Visoko tehničke škole strukovnih studija u Zrenjaninu samo u letnjem semestru 2012/2103. godine, a za ovo angažovanje je prethodno pribavio saglasnost tužene. Stoga je pobijanim nižestepenim odlukama pravilno ocenjeno da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca nezakonito i kao takvo je poništeno, a tužena je pravilno obavezana da tužioca vrati na rad, da mu upiše radni staž u radnu knjižicu i prijavi ga na obavezno socijalno osiguranje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 414. stav 2. istog zakona, imajući u vidu da se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava, niti doprinelo njegovom ujednačenom tumačenju.

Imajući u vidu ishod postupka po reviziji, tužilac nema pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.