Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, proizlazi da je tužilac bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme počev od 24.02.2004. godine, da je aneksom od 08.11.2010. godine bio raspoređen na poslove radnog mesta nadzornik nacionalnog parka i revirni tehničar u državnim šumama u GJ „BB“. U aprilu 2014. godine izvršena je primopredaja tužiočevog reona sa zaposlenim VV, revirnim tehničarom koji je preuzeo ovaj reon i sastavio izveštaj o primopredaji 16.07.2014. godine, u kojem je obavestio direktora tuženog o bespravnoj seči u ovom reonu, u periodu 2012. godine do aprila 2014. godine.

Tuženi je osnovao komisiju radi utvrđivanja navedenih činjenica, koja je u izveštaju od 25.07.2014. godine, konstatovala da je izvršena bespravna seča u navedenoj gazdinskoj jedinici.

Na osnovu navedenih izveštaja, tuženi je upozorio tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a zatim mu isti i otkazao rešenjem od 22.09.2014. godine, zbog učinjenih povreda radnih obaveza iz člana 14. stav 2. tačka 2, 14. i 17. ugovora o radu, odnosno zbog neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršenja radnih obaveza, kao i zato što je namerno ili grubom nepažnjom, činjenjem ili propuštanjem radnje prouzrokovao štetu na imovini poslodavca i neprijavljivanjem štete načinjene poslodavcu.

Tužiocu je stavljeno na teret da je u periodu od 2012. godine do aprila 2014. godine, propustio da evidentira, sačini zapisnik o protivpravnoj radnji, obavesti nadležnog lovnog i šumarskog inspektora i direktora preduzeća o protivpravnim radnjama na terenu gde je bio raspoređen, što je imalo za posledicu štetu u vidu bespravno posečenih stabala.

Nižestepeni sudovi su na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja zaključili da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu se rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljena na teret, a s obzirom da je u dnevniku čuvara šume, u spornom periodu, sedam puta evidentirao bespravne seče šuma, ali da je samo za dva sačinio zapisnike, dok za preostalih pet evidentiranih bespravnih seča šuma nije, niti je iste dostavio nadležnima kod tuženog, radi daljeg procesuiranja, pa ovako ponašanje tužioca predstavlja izvršenje povrede radne obaveze, koja vodi prestanku radnog odnosa.

Kako je tuženi ispoštovao i zakonsku proceduru u postupku davanja otkaza, jer je pre donošenja rešenja tužioca upozorio na učinjene povrede, a tužilac je povrede izvršio, to su nižestepeni sudovi odbili njegov zahtev za poništaj spornog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ukazuje da se navedene odluke nižestepenih sudova zasnivaju na pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je utvrđeno činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Naime, odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Polazeći od sadržine navedene zakonske odredbe, a u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, nije sa sigurnošću utvrđena krivica tužioca za učinjene povrede, s obzirom da opisane povrede radnih obaveza koje su tužiocu stavljene na teret nisu dovoljno konkretizovane u pogledu vremena izvršenja, odnosno vremenski period u kome su nastale sporne bespravne seče šume nije utvrđen na nesumnjiv i stručan način, pa samim tim nije utvrđeno ni da li se iste mogu smestiti u period kada je tužilac bio zadužen za taj teren.

Takođe, kako se rešenjem o otkazu samo paušalno ukazuje na povrede bez konkretizacije vremena izvršenja povrede nije se sa sigurnošću mogla oceniti ni blagovremenost donetog rešenja o otkazu.

Tokom postupka nije utvrđeno ni kojim konkretno poslovima je tužilac bio zadužen, da li je njegova obaveza bila da zapisnike prosleđuje nadležnim organima ili je to bila obaveza njegovog neposrednog rukovodioca, na koje tačno seče se odnosi rešenje, odnosno koje se tačno seče tužiocu stavljaju na teret, kada su iste izvršene i na osnovu čega je utvrđeno da su one izvršene u periodu kada je tužilac bio zadužen za pregled terena. Ovo imajući u vidu da se u drugostepenoj odluci navode dokazi o bespravnoj seči iz dnevnika, a da se iz rešenja o otkazu ugovora o radu ne može utvrditi koje su tačno seče šume u pitanju.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci, a sudovi će u ponovnom postupku, imajući u vidu napred izneto, utvrditi navedene činjenice i pravilnom primenom materijalnog prava ponovo odlučiti o zahtevu tužioca.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić