Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), pa je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer je u postupku odlučivanja o žalbi tužilje izjavljenoj na prvostepenu presudu pravilno primenio odredbe člana 386. i članova 355. i 396. Zakona o parničnom postupku, ispitujući prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom i ocenjujući u obrazloženju presude bitne žalbene navode, pa se u tom delu revizijom po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude. Navode kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je master ... - VII stepen stručne spreme. Ugovorom o radu broj ../2016 od 21.03.2016. godine zasnovala je radni odnos kod tužene na određeno vreme, do povratka radnice BB sa porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, sa 100% radnog vremena, sa početkom rada 21.03.2016. godine. Prethodno je, rešenjem v.d. direktora tužene broj ../2016 od 19.02.2016. godine, BB, nastavniku ... odobreno odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta počev od 19.02.2016. godine zaključno sa 18.02.2017. godine, uz obavezu da se na posao javi 20.02.2017. godine. Rešenjem o korišćenju godišnjeg odmora broj ../2018 od 13.02.2018. godine utvrđeno je pravo BB na korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 19.02.2017. godine do 26.03.2017. godine, pa je tužena sa tužiljom dana 20.02.2017. godine zaključila ugovor o radu broj ../2017 kojim je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme počev od 20.02.2017. godine pa do povratka BB sa godišnjeg odmora. Rešenjem Odeljenja za opštu upravu i društvene delatnosti broj ../2017 od 07.03.2017. godine, zaposlenoj BB zbog psihofizičke ometenosti deteta odobreno je bolovanje u periodu od 19.02.2017. godine do 18.02.2018. godine, nakon čega je tužilja ugovorom o radu broj ../2017 od 27.03.2017. godine sa tuženom zasnovala radni odnos na određeno vreme na poslovima nastavnika ... sa 100% radnog vremena počev od 20.02.2017. godine do povratka BB sa bolovanja. Rešenjem direktora tužene broj ../2018 od 14.02.2018. godine utvrđeno je da tužilji prestaje radni odnos dana 19.02.2018. godine, istekom roka na koji je radni odnos zasnovan. Bolovanje BB je isteklo 18.02.2018. godine, ali je narednog dana (19.02.2018. godine) imenovana tražila da joj se odobri korišćenje godišnjeg odmora koji joj je odobren rešenjem broj .. od 19.02.2018. godine, u trajanju od 19.02.2018. godine do 26.03.2018. godine. Prigovor tužilje na rešenje o prestanku radnog odnosa odbijen je zaključkom školskog odbora tužene broj ../2018 do 01.03.2018. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odbili zahtev tužilje da se utvrdi da joj je radni odnos na mestu nastavnika ... prestao bez pravnog osnova, da su nezakoniti i bez pravnog dejstva rešenje direktora tužene broj ../2018 od 14.02.2018. godine o prestanku radnog odnosa tužilje kod tužene i zaključak školskog odbora tužene broj ../2018 od 01.03.2018. godine kojim je odbijen prigovor tužilje na rešenje o prestanku radnog odnosa, kao i da se tužena obaveže da tužilju vrati na rad i prizna joj sva prava po osnovu rada počev od 19.02.2018. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, postojao je osnov za donošenje pobijanog rešenja iz člana 175.tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - Odluka Ustavnog suda, 113/2017, 95/2018) kada je tužilji otkazan ugovor o radu na određeno vreme, jer je istekao rok na koji je zasnovan. Poslednjim ugovorom o radu broj ../2017 od 27.03.2017. godine tužilja je zasnovala radni odnos sa tuženom na određeno vreme, do povratka radnice BB sa bolovanja. Ugovor o radu, zaključen između tužilje i tužene, vezan je za trajanje odsustva zaposlene umesto koje je privremeno tužilja zasnovala radni odnos. Istekom poslednjeg dana bolovanja BB 18.02.2018. godine, nastupio je uslov koji je zaključenim ugovorom o radu bio predviđen kao razlog prestanka radnog odnosa tužilje, zbog čega je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je osporeno rešenje tužene zakonito doneto, u skladu sa odredbom člana 175. stav 1. Zakona o radu, po kojoj radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan, odnosno po samom zakonu.

Neosnovano tužilja revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i to odredaba člana 32. i 37. stav 6. Zakona o radu. Ovo imajući u vidu da je o zahtevu tužilje da se utvrdi da je sa tuženom zasnovala radni odnos na neodređeno vreme odlučeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu P1 155/18 od 27.03.2019. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je kod tužene škole stekla status radnika na neodređeno vreme, koja je u tom delu potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1333/19 od 14.05.2019. godine. Osim toga, da bi se zasnovao radni odnos u smislu člana 32. stav 2. Zakona o radu, bitno je da zaposleni radi bez zaključenog ugovora o radu, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, jer je tužilja poslednjim ugovorom o radu broj ../2017 od 27.03.2017. godine zasnovala radni odnos sa tuženom na određeno vreme do povratka radnice BB sa bolovanja, pa je tužilji pravilno prestao radni odnos, povratkom zaposlene koju je menjala, usled proteka roka za koji je zasnovan.

Kako je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu, to nema pravnog osnova ni za vraćanje tužilje na rad kod tužene, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu i priznanje svih prava iz radnog odnosa.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić