.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1039/2020
10.06.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Drašković, advokat iz ..., protiv tuženog „Grammer System“ DOO Aleksinac, koga zastupa Ivana Stefanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 405/19 od 14.11.2019. godine, u sednici održanoj 10.06.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 405/19 od 14.11.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 95/18 od 05.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog br. ...-.../... od 20.12.2016. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj ...-.../... od 06.07.2012. godine, te da se tuženi poslodavc obaveže da tužioca vrati na rad na radno mesto ..., odnosno da tužioca rasporedi na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i radnom iskustvu, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete u vidu izgubljene zarade u mesečnim iznosima za period od 01.01.2017. godine, kao dana prestanaka radnog odnosa, pa do povratka na rad kod tuženog, u kome tužilac usled nezakonitog otkaza ugovora o radu nije radio, isplati iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki od dosuđenih mesečnih iznosa, počev od poslednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec, pa do isplate, te da nadležnom fondu PIO za tužioca uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje, za period u kome tužilac nije radio, obračunate na utvrđene mesečne iznose izgubljene zarade. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 91.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 405/19 od 14.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koja je učinjena pred drugostepenim sudom.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14) i našao da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revidenta da je pred drugostepenim sudom učinjena povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, u suštini se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, iz kojih razloga se, saglasno članu 407. istog Zakona, revizija ne može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme i obavljao poslove ... na osnovu ugovora o radu od 06.07.2012. godine. Rešenjem tuženog od 20.12.2016. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, primenom odredbi člana 69. stav 3. tačka 11. Pravilnika o radu i člana 9. stav 6. tačka 6. ugovora o radu, jer se dana 29.10.2016. godine, oko 15,00 časova, u toku radnog vremena, neprimereno i nedopustivo ponašao prema koleginici BB, koju je nakon ulaska u prostorije ... u trenutku kada se savila da podinge džepove za gajbe, udario rukom po zadnjici. Tužiocu je dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac izjasnio.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava osnovano zaključili da je tužilac svojim ponašanjem učinio povredu radne obaveze, koja mu je stavljena na teret. Tužilac nije spornom prilikom poštovao uobičajene i propisane standarde ponašanja na radnom mestu i u radnom okruženju, s obzirom da se na nepristojan način koji vređa ljudsko dostojanstvo poneo prema koleginici, te je svojim ponašanjem narušio radnu disciplinu iz kog razloga ne može da nastavi rad kod poslodavca.
Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.
Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 75/2014), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Istovetna je i odredba iz člana 69. stav 3. tačka 11. Pravilnika o radu.
Polazeći od sadržine navedenih odredbi, neosnovani su navodi u reviziji da je u pitanju otkazni razlog koji predstavlja pravni standard, a da ponašanje tužioca nije bilo suprotno tome, te da je zbog takvog ponašanja njegov dalji rad kod tuženog bio nemoguć, s obzirom da ophođenje tužioca prema koleginici u konkretnom slučaju svakako ne može predstavljati prihvatljivo ponašanje zaposlenog na radnom mestu.
Suprotno revizijskim navodima, pravilno je utvrđeno da ponašanje tužioca spornom prilikom predstavlja ponašanje koje je suprotno pravnom standardu, odnosno pravilima pristojnosti, kao i opšteprihvaćenim pravilima i postojećim moralnim načelima. Njegovo ponašanje nije bilo u skladu sa zakonskom obavezom da savesno i odgovorno obavlja poverene poslove, u smislu člana 15. stav 1. tačka 2. Zakona o radu.
Kako je odbijen kao neosnovan glavni tužbeni zahtev, to je odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, naknadu štete na ime izgubljene zarade i uplate doprinosa, s obzirom na akcesorni karakter tih zahteva.
Tužiocu nisu priznati troškovi za izjavljenu reviziju, jer po oceni ovog suda po istoj nije uspeo, primenom odredbe člana 150. ZPP-a.
Iz napred navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
