Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Ištvan Nađ i Božidar Mikulić, advokati iz ..., protiv tuženog PD „Vojvodina“ d.o.o. Novo Miloševo, pravnog sledbenika DOO „Đuro Strugar“ iz Kule, čiji je punomoćnik Nikola Malić, advokat iz ..., radi ponavljanja pravnosnažno okončanog postupka, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 78/18 od 18.09.2018. godine, u sednici održanoj 08.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 78/18 od 18.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 9091/2010 (2006) od 02.07.2018. godine, usvojen je predlog tužioca, pa je dozvoljeno ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom na osnovu odricanja Opštinskog suda u Kuli P1 1440/2006 od 26.12.2006. godine, pa je ukinuta presuda na osnovu odricanja Opštinskog suda u Kuli P1 1440/2006 od 26.12.2006. godine.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1 78/18 od 18.09.2018. godine, stavom prvim izreke žalba tuženog je odbijena i prvostepeno rešenje potvrđeno. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv rešenja drugostepenog suda tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, na osnovu člana 399. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni povrede iz tačke 12. istog stava, na koju se revizijom ukazuje, jer pobijana odluka sadrži jasne i potpune razloge o odlučnim činjenicama, koji nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima, a ocenjeni su i žalbeni navodi od odlučnog značaja.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je na osnovu člana 422. tačka 11. ZPP, podneo predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom na osnovu odricanja Opštinskog suda u Kuli P1 1440/2006 od 26.12.2006. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev radi isplate primanja koja imaju karakter zarade, jer je tužilac povukao tužbu uz odricanje od tužbenog zahteva prema pravnom prethodniku tuženog. U predlogu je naveo da je 02.03.2017. godine saznao za postojanje razloga za ponavljanje postupka, odnosno za odluku Ustavnog suda Už 6784/2012 od 12.11.2014. godine, Už 2524/2009 od 22.02.2012. godine i Už 2542/2009 od 17.11.2011. godine, kojima je utvrđeno da je podnosiocima ustavne žalbe u tim predmetima, u postupcima koji su pravnosnažno okončani presudama Okružnog suda u Somboru, povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na pravičnu naknadu za rad i socijalnu zaštitu, koji su zajemčeni odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava RS. Sudovi su utvrdili da se tužilac nalazi u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavnih žalbi u navedenim odlukama Ustavnog suda, pa je usvojen predlog tužioca i dozvoljeno ponavljanje postupka.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je osnovan zaključak nižestepenih sudova da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka propisani odredbom člana 422. tačka 11. ZPP.

Naime, odredbom člana 87. Zakona o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“, broj 109/07 i 99/11), propisano je da ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. Odredbom člana 422. tačka 11. ZPP, propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen, može ponoviti po predlogu stranke, ako je u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom u parničnom postupku.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom na osnovu odricanja Opštinskog suda u Kuli P1 1440/2006 od 26.12.2006. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznose na ime regresa za godišnji odmor za 2003, 2004. i 2005. godinu i razlike u zaradi za period od 2003. godine do 2006. godine, te da tuženi nadležnim fondovima izvrši uplatu pripadajućih poreza i doprinosa na iznose bliže navedene u izreci presude. Navedena presuda je doneta jer su parnične stranke zaključile ugovor o vansudskom poravnanju, kojim se tužilac odrekao svih novčanih potraživanja prema tuženom na ime zarade i ostalih potraživanja iz radnog odnosa.

Odlukom Ustavnog suda Už 2524/2009 od 22.02.2012. godine, usvojena je ustavna žalba BB i utvrđena povreda prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravičnu naknadu za rad i socijalnu zaštitu, zajemčene odredbama člana 32. stav 1. i član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, pa je nadležnom sudu naloženo da u roku od 60 dana ponovi postupak po žalbi protiv prvostepene odluke. Odlukom Ustavnog suda i Už 2542/2009 od 17.11.2011. godine, usvojena je ustavna žalba VV i utvrđena ista povreda prava i naloženo ponavljanje postupka po žalbi, ali je utvrđeno i prošireno dejstvo ove odluke, odnosno određeno je da ova odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

Imajući ovo u vidu, kao i da se tužilac nalazi u istoj pravnoj situaciji kao podnosioci ustavne žalbe u postupcima u kojima je Ustavni sud svojim odlukama Už 2542/2009 od 17.11.2011. godine i Už 2524/2009 od 22.02.2012. godine, naložio ponavljanje postupka po žalbi, jer je utvrdio povredu prava zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, kao i da je odlukom Už 2542/2009 od 17.11.2011. godine, određeno njeno prošireno pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj činjenično-pravnoj situaciji, to se navedene odluke Ustavnog suda moraju odnositi i na tužioca, što znači da predstavljaju razlog za ponavljanje postupka, predviđen članom 422. tačka 11. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su na ocenu zakonitosti pobijane odluke - kojom je dozvoljeno ponavljanje postupka, bez uticaja navodi revizije da se tužilac nije odrekao prava po osnovu rada zajemčenih Ustavom, već se odrekao tužbenog zahteva. Naime, u konkretnom slučaju pobijanom odlukom odlučeno je o predlogu za ponavljanje postupka, koji je usvojen nakon što je utvrđeno da su ispunjeni uslovi iz člana 422. stav 1. tačka 11. ZPP, jer se tužilac nalazi u istoj činjenično-pravnoj situaciji kao podnosioci ustavne žalbe u postupcima po ustavnoj žalbi, u kojima je Ustavni sud utvrdio povredu prava zajemčenih Ustavom u parničnom postupku. To znači da će ove navode tuženog, odnosno da li se tužilac odrekao tužbenog zahteva ili prava po osnovu rada zajemčenih Ustavom i od kakvog je to uticaja na osnovanost tužbenog zahteva, sud ceniti u ponovljenom postupku, odnosno u postupku ponovnog odlučivanja o tužbenom zahtevu tužioca.

Na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić