Odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv prvostepene presude, Apelacioni sud u Beogradu je doneo presudu Gž1 2644/21 dana 03.09.2021. godine kojom je u prvom stavu izreke preinačio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 48/20 od 22.03.2021. godine u stavu prvom izreke tako što je poništio kao nezakonite Aneks ugovora o radu broj ... od 24.11.2017. godine, Aneks ugovora o radu broj ... od 19.12.2017. godine i Aneks ugovora o radu broj ... od 29.12.2017. godine; u drugom stavu izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 48/20 od 22.03.2021. godine u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke; u trećem stavu preinačio rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u petom i šestom stavu izreke presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 48/20 od 22.03.2021. godine i odredio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka i u četvrtom stavu izreke odbio zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv navedene drugostepene presude tužilja je izjavila dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 18/2020) i zaključio da revizija tužilje nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog psotupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome su zasnovane nižestepene presude, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, na radnom mestu ... sa decom od jedne do tri godine, a nakon što je dostavila ekspertizu Instituta za medicinu rada od 05.12.2013. godine, kojom je utvrđeno da tužilja nije sposobna za poslove vezane za sva teška fizička naprezanja i opterećenja, podizanje i nošenje tereta težeg od 10 kilograma u jednom zahvatu, raspoređena je Ugovorom o radu od 14.01.2014. godine na poslove i radne zadatke ... na ... počev od 13.01.2014. godine. Zatim je zaključila osporeni Aneks ugovora o radu od 24.11.2017. godine, nakon čega je dostavila tuženom ekspertizu Insituta za medicinu rada od 01.12.2017. godine kojom je utvrđeno da nije sposobna za poslove vezane za sva teška fizička naprezanja i opterećenja, podizanje i nošenje tereta težeg od 5 kilograma u jednom zahvatu, u trajanju od godinu dana, te je zaključila Aneks ugovora o radu od 19.12.2017. godine kojim je raspoređena na poslove i radne zadatke ...-... u DV „...“ a zatim Aneks ugovora o radu od 26.12.2017. godine idetnične sadržine kao i Aneks od 19.12.2018. godine. Tužilji je osporenim rešenjem od 07.05.2018. godine izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa zbog toga što je neopravdano odsustvovala sa svog radnog mesta ... – ... u DV „...“ u periodu od 21.03.2018. godine do 07.05.2018. godine. Prema obrazloženju tog rešenja, tužilja je podnela zahtev za pokretanja postupka kod poslodavca za zaštitu od zlostavljanja na radu od strane poslodavca, a zatim, pošto je tužena zahtev za zaštitu od zlostavljanja na radu prosledila Republičkoj anenciji za mirno rešavanja radnih sporova, zaključkom tog organa od 10.04.2018. godine postupak posredovanja je obustavljen, jer je tužilja odustala od njega. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je tužilja, nakon što je okončan disciplinski postupak pozvana da opravda svoje odsustvo sa rada u navedenom periodu, što ona nije učinila. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je i to da je tužilja podnela zahtev za pokretanje postupka kod poslodavca za zaštitu zlostavljanja na radu i da je u zahtevu tužilja navela da će se u slučaju da tuženi ne sprovede postupak zaštite od zlostavljanja koristiti pravom na odbijanje rada u skladu sa članom 26. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Osporenim rešenjem tužene od 28.05.2018. godine odbijena je žalba tužilje, izjavljena protiv rešenja od 07.05.2018. godine. Ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je tužena organizovala tužiljin rad tako da tužilja nije podizala težak teret i nakon premeštaja na radno mesto ... u grupi sa decom od jedne do tri godine, jer je sarađivala sa još dve medicinske sestre koje su bile u stanju da obave posao koji tužilja nije mogla. Tužilja nije opravdala odsustvo sa rada zbog kojeg joj je izrečena disciplinska mera prestanka radnog ondosa. Tužilja nikad nije stupila na rad u DV „...“ u koji je raspoređena Aneksom ugovora o radu od 19.12.2017. godine, niti se javila na posao nakon isteka godišnjeg odmora koga je koristila od 28.02.2018. godine do 20.03.2018. godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja je drugostepeni sud zaključio da su nezakoniti osoporeni aneksi ugovora o radu, i to Aneks od 24.11.2017. godine jer su izostali konkretni razlozi premeštaja tužilje na drugi posao, i Aneksi ugovora o radu od 19.12.2017. i 29.12.2017. godine, koji su po svojoj sadržini istovetni, kojim je tuženi tužilju rasporedio na radno mesto čiji poslovi ne isključuju podizanje tereta težeg od 10, odnosno 5 kilograma u jednom zahvatu, čime je tuženi postupao nezakonito kada je tužilju rasporedio na radno mesto koje ne odgovara njenom zdravstvenom stanju, te su isti aneksi ugovora o radu poništeni kao nezakoniti drugostepenom presudom u delu kojim se ne pobija revizijom.

Međutim, prema razlozima drugostepene presude, neosnovan je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o izricanju disciplinske mere prestanka radnog odnosa tužilji, zato što je mera izrečena u skladu sa odredbama člana 164. stav 1. tačka 7. Zakona o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, za težu povredu radne obaveze neopravdanog odsustva sa rada počev od 21.03.2018. godine, a tužilja do okončanja disciplinskog postupka, iako je od tužene pozvana da to učini, nije opravdala svoje odsustvo sa rada, niti je razloge odsustva navela do zaključenja glavne rasprave, čime su ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu. Drugostepeni sud smatra da su bez značaja navodi žalbe da tužilji nije mogla biti izrečena disciplinska mera otkaza ugovora o radu zbog zabrane da se otkaže ugovor o radu zaposlenom koji je odbio da radi u toku postupka zaštite zaposlenog od zlostavljanja na radu, kod činjenice da je tužilja samo pokrenula postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu, koji je zaključkom nadležnog organa od 10.04.2018. godine obustavljen zbog odustanka tužilje, a tužilja do zaključenja glavne rasprave nije predočila dokaze na okolnost da je postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu pred sudom ili drugim organom bio u toku u vreme donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu. U vezi ovog razloga, prvostepeni sud je naveo da je tužilja pokušala da opravda izostanak sa posla zlostavljanjem na radu, ali uvidom u spise predmeta prvostepeni sud nije utvrdio postojanje zlostavljanja na radu, niti da je presudom Višeg suda odlučeno o navedenom zahtevu.

Odredbama Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br 36/2010) je uređen postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca. Prema odredbi člana 14. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, ako se za zlostavljanje tereti odgovorno lice u pravnom licu, zaposleni koji se smatra da je izložen zlostavljanju može podneti zahtev za pokretanje postupka posredovanja neposredno tom licu, za koji je utvrđeno da ga je tužilja podnela, a prema odredbi stava 2. tog člana, tada zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može do isteka roka zastarelosti za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca utvrđenog ovim zakonom i bez podnošenja zahteva za pokretanje postupka posredovanja kod poslodavca pokrenuti postupak pred nadležnim sudom. Prema odredbi člana 15., poslodavac je dužan po prijemu zahteva za posredovanje iz člana 14. ovog zakona, u roku od 3 dana stranama u sporu predloži posredovanj kao način razrešenja spornog odnosa, te prema odredbi člana 15. stav 3. zakona poslodavac i zaposleni sporazumno određuju ili biraju lice za vođenje postupka posredovanja. U konkretnom slučaju je utvrđeno da je Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, kojoj je tuženi, pošto je prihvatio postupak posredovanje prosledio zahtev tužilje, doneo zaključak 10.04.2018. godine kojim je postupak posredovanja obustavljen. Prema odredbi člana 20. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu smatra se da postupak posredovanja nije uspeo između ostalog i ako je postupak posredovanja okončan na način iz člana 19. tačka 3. tog zakona, odnosno izjavom strane u sporu o odustajanju od daljeg postupka. U tom slučaju posrednik je dužan da stranama u sporu i poslodavcu dostvi odluku o obustavljanju postupka, odnosno obaveštenje da je jedna od strana u sporu odustala od daljeg postupka. Kako je članom 19. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu uređeno okončanje postupka posredovanja, izjavom strane u sporu o odustajanju od daljeg postupka, proizilazi zaključak da je postupak posredovanja okončan donošenjem odluke posrednika od 10.04.2018. godine. Nakon tog dana tužilja je nastavila da odsustvuje sa radnog mesta. Rešenje o izricanju disciplinkse mere prestanka radnog odnosa doneto je 07.05.2018. godine sa razloga što je tužilja neopravdano odsustvovala sa svog radnog mesta ... ... u Dečijem vrtiću „...“ na koje je raspoređena Aneksom ugovora od 29.12.2017. godine u periodu od 21.03.2018. godine pa zaključno sa danom 07.05.2018. godine. Prema odredbama člana 26. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, zaposleni kome prema mišljenju Službe medicine rada preti neposredna opasnost po zdravlje ili život, ima pravo da odbije da radi ako poslodavac ne preduzme mere iz člana 24. istog zakona, a to je mera premeštaja u drugu radnu okolinu na iste ili druge poslove odnosno radno mesto u skladu sa zakonom ili udaljenje sa rada uz nadoknadu zarade u skladu sa zakonom, o čemu je zaposleni dužan bez odlaganja obavestiti poslodavca i inspekciju rada, ali je u tom slučaju zaposleni dužan da se vrati na rad po preduzimanju mera iz člana 24. ovog zakona od strane poslodavca, a najkasnije do okončanja postupka zaštite od zlostavljanja kod poslodavca. Zaposlenom koji je odbio da radi pod navedenim uslovima, ne može da se otkaže ugovor o radu, odnosno izrekne mera prestanka radnog odnosa.

Revizijski sud nalazi da se zabrana otkaza ugovora o radu, odnosno izricanje mere prestanka radnog odnosa iz člana 26. stav 5. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu odnosi na izostanak sa rada, odnosno odbijanje zaposlenog da radi za period najkasnije do okončanja postupka zaštite od zlostavljanja kod poslodavca. Kako je taj postupak u konkretnom slučaju obustavljen dana 10.04.2018. godine, proizilazi da je nakon toga tužilja neopravdano izostala sa rada do donošenja osporenog rešenja 07.05.2018. godine. Iz toga dalje proizilazi zaključak da je tuženi poslodavac doneo zakonito rešenje o izricanju mere prestanka radnog odnosa tužilji dana 07.05.2018. godine, sa razloga što je zaključno sa tim danom, počev od 10.04.2018. godine kada je obustavljen postupak posredovanja, tužilja neopravdano izostala sa rada čime je učinila težu povredu radne obaveze iz člana 164. stav 1. tačka 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Dakle, izostanak tužilje nije opravdan postupkom za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca.

Za neopravdan izostanak tužilje sa rada nije od značaja pravnosnažna presuda kojom se poništava aneks ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 29.12.2017. godine kojim je tužilja raspoređena na radno mesto. Opravdanost izostanka tužilje po stavu ovoga suda može se ceniti i po odredbama člana 33. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“ br. 101/2005, 91/2015, 113/2017 ), prema kojoj zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je određen, sve dok se te mere ne obezbede. Pre svega, tužilji nije izrečena mera prestanka radnog odnosa zbog neopravdanog odbijanja da radi u smislu da obavlja poslove određenog radnog mesta, već zbog neopravdanog odsustva sa rada, dakle uopšte sa rada, tri uzastopna radna dana. Drugo, prema iznetim i utvrđenim činjenicama u ovom postupku, ne proizilazi da su postojale propisane mere za bezbednost i zdravlje na radnom mestu na koje je tužilja bila raspoređena, te da je tužilja zbog izostanka tih mera mogla da odbije da radi, pa ni da izostane sa rada uopšte. Na taj način su izostale konkretne okolnosti koje materijalno pravo smatra relevantnim da bi se izostanak, odnosno odsustvo tužilje sa rada, nakon što je okončan postpak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca, mogao smatrati opravdanim.

To su razlozi zbog kojih je revizija tužilje, kojom drugostepenu presudu pobija u odbijajućem delu, odbijena kao neosnovana, po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, tužilji jer sa revizijom nije uspela, a tuženom jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za vođenje ovog postupka, u smislu člana 154. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić