.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1047/2022
05.07.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Simić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Vojna ustanova „Dedinje“ Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2660/21 od 25.08.2021. godine, u sednici održanoj dana 05.07.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2660/21 od 25.08.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 674/20 od 15.04.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je tužena obavezana da tužilji na ime ostvarene a nezakonito umanjene plate od 10% po osnovu Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata i drugih stalnih primanja korisnika javnih sredstava za period od 01.03.2017. godine do 31.12.2019. godine isplati ukupan iznos od 38.012,36 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže određeni u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužilji na iznose iz stava prvog izreke presude obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO prema stopama važećim na dan uplate ukupno 14.114,54 dinara, u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže određeni u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj na ime ostvarene a nezakonito umanjene plate od 10% po osnovu Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata i drugih stalnih primanja korisnika javnih sredstava za period od marta 2016. godine do januara 2017. godine isplati ukupan iznos od 5.694,37 dinara, kao i da u ime i za račun tužilje na iznose iz stava trećeg izreke presude (očiglednom greškom u pisanju navedeno stava „prvog“ izreke) obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu PIO prema stopama važećim na dan uplate ukupno 2.211,29 dinara, sve u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom čija su visina i datumi dospelosti bliže određeni u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 64.842,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2660/21 od 25.08.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavovima drugim i trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 13.03.2020. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 52.126,90 dinara.
U konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilja traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
