Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gligorije Todorić, advokat u ..., protiv tužene JMU „Radio televizija Vojvodine“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Siniša Novković, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1549/19 od 13.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1549/19 od 13.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1549/19 od 13.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1146/17 od 28.02.2019. godine obavezan je tuženi da tužiocu na ime uvećane zarade za period april 2014. – april 2017. godine isplati pojedinačne iznose sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom određene u prvom stavu izreke, kao i da po tom osnovu uplati odgovarajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje kod nadležne organizacije, a obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 22.218,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za isplatu uvećane zarade preko dosuđenog do traženog iznosa i na te iznose uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kod nadležne organizacije, kao i zahtev tužioca za naknade za prekovremeni rad i za rad u smenama, sve na u pojedinačnim iznosima i sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom kako je određeno u izreci.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1549/19 od 13.11.2019. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom sadu P1 1146/17 od 28.02.2019. godine u usvajajućem delu, tako što je odbijen zahtev tužioca za isplatu uvećane zarade za rad u akcidentnim situacijama u iznosu od 41.106,67 dinara sa zateznom kamatom od 21.08.2018. godine do isplate i obračunatom zateznom kamatom od 20.08.2018. godine u iznosu od 11.914,40 dinara i za naknadu troškova postupka u iznosu od 22.218,10 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove spora. Stavom II izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđena navedena presuda u odbijajućem delu, a u stavu III izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju 21.01.2020. godine pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji reviziju i preinači pobijanu presudu tako što će usvojiti tužbeni zahtev za naknadu za smenski rad.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom odbijena je žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1146/17 od 28. februara 2019. godine u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za isplatu na ime uvećane zarade za rad u smenama. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi tiču se primene odredaba o radu u smenama, sadržanim u Zakonu o radu, na konkretne činjenice o radu tužioca, kako je bio organizovan kod tuženog, zbog čega ne mogu biti relevantni prilikom ispitivanja dozvoljenosti posebne revizije.

Pobijana odluka ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 23.09.2014. godine, po pitanju shvatanja smenskog rada, prema kojem se o smenskom radu radi onda kada se zaposleni na istom poslu smenjuju prema unapred utvrđenom redosledu. Sa druge strane, radi se o preraspodeli radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, npr. kod sezonskih poslova, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena, organizacija rada kod povećanog obima posla, pa i izvršavanje određenog posla u određenim rokovima. U konkretnom slučaju, sudovi su prema utvrđenim činjenicama zaključili da se radi o preraspodeli radnog vremena tužioca s obzirom da je njegov posao po prirodi zavisio od drugih i nije mogao biti precizno planiran, te je tužilac u određenim danima ostvarivao manji broj sati rada dnevno od propisanog potrebnog fonda sati rada, a u drugim danima je ostvario sate prekovremenog rada za koje je delom koristio slobodne sate, a delom je tuženi tužiocu platio za prekovremeni rad, da se rad tužioca odvijao prema nedeljnom rasporedu rada koji nije unapred određivao određeni vremenski period rada u danu, niti određeni broj dana rada u nedelji, već je bio određen spram posla koji treba da se obavi, odnosno prema zadatku. Na osnovu tako utvrđenih činjenica, zaključak sudova da se ne radi o smenskom radu nije u suprotnosti sa usvojenim pravnim stavom ovog suda na koji je ukazano. S obzirom da je usvajanje pravnog stava uzrokovano upravo potrebom za ujednačavanjem sudske prakse, to posebna revizija u pogledu istog pitanja nije potrebna.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu podneo 31.05.2017. godine, a preinačio 12.12.2018. godine. Prvostepena presuda je doneta 28.02.2019. godine, a drugostepena presuda 13.11.2019. godine. Reviziju je tužilac izjavio 21.01.2020. godine. Vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela pravnosnažne odluke je 199.506,67 dinara što predstavlja dinarsku protivvrednost od 1.685,79 EUR po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe.

Ovaj spor iz radnog odnosa ne odnosi se na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prilikom donošenja odluke revizijski sud je imao u vidu da je revident izjavio i dopunu revizije, ali po isteku roka u kojem se pravnosnažna drugostepena odluka može pobijati vanrednim pravnim sredstvom, zbog čega navodi sadržani u dopuni revizije nisu ocenjeni u revizijskom postupku.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci ovog rešenja u drugom stavu.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić