Odlučujući o osnovanosti tužiočeve revizije, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14 - ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog ... br. ... od 24.12.2014. godine otkazan je tužiočev ugovor o radu zbog učinjenih povreda radnih obaveza - zloupotrebe položaja (član 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu), povrede radnih obaveza utvrđenih tačkom 19. ugovora o radu - davanja netačnih podataka koji su bili bitni za donošenje odluke od strane rukovodioca, što je dovelo do nastanka materijalne obaveze za tuženog koja prevazilazi tri prosečne plate kod poslodavca (član 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu) i nepoštovanja radne discipline propisane Pravilnikom o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih - neprofesionalnog, nesavesnog, neodgovornog ili neobjektivnog obavljanja poverenih poslova, odnosno narušavanja ugleda tuženog ili dostojanstva i ugleda zaposlenih kod tuženog (član 179. tačka 8. Zakona o radu). Radnje koje su tužiocu stavljene na teret kao povreda radnih obaveza, odnosno zloupotreba poverenja i nepoštovanje radne discipline, izvršene su u periodu od 21.01.2013. godine do 17.01.2014. godine tako što su za određena fizička lica neosnovano unošeni podaci iz nevalidnih prijava M4 za 2011, 2012. i 2013. godinu. Tuženi je za ove radnje tužioca saznao u postupku kontrole izvršene 04.08.2014. godine. Tužiocu je 22.10.2014. godine dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, o kojima se tužilac pismeno izjasnio 30.10.2014. godine. Rešenjem inspektora rada od 16.03.2015. godine odloženo je izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu, a rešenjem nadležnog ministarstva od 26.03.2015. godine odbijena je žalba koju je tuženi izjavio protiv tog rešenja.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužioca na rad. Po nalaženju sudova, postupak za otkaz ugovora o radu pokrenut je 22.10.2014. godine - dostavljanjem upozorenja tužiocu, pa se zato primenjuju novelirane odredbe Zakona o radu - odredba člana 184. stav 1. u vezi sa prelaznom i završnom odredbom člana 281. tog zakona. S`obzirom na utvrđenu činjenicu da je tužilac preduzeo radnje koje su dovele do registrovanja fiktivnog staža osiguranja za određeni broj fizičkih lica, koja su na osnovu netačnih podataka ostvarila pravo na penziju, nižestepeni sudovi su zaključili da je ispunjen zakonski uslov za otkaz ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze predviđene članom 19. tog ugovora.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se izjavljenom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U vreme učinjenih povreda radne obaveze, stavljenih na teret tužiocu kao razlog za otkaz ugovora o radu, primenjivao se Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 32/13). Odredbom člana 184. stav 1. tog zakona bilo je propisano da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačke 1, 2, 3, 5. i 6. istog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Navedeni zakon izmenjen je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 75/2014), koji je stupio na snagu 29.07.2014. godine. Prema odredbi člana 184. stav 1. noveliranog Zakona o radu, otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 1. i stavovi 2. i 3. tog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenicu koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Prelaznom i završnom odredbom člana 281. tog zakona propisano je da će se postupak za otkaz ugovora o radu koji je započet, a nije okončan do dana stupanja na snagu tog zakona, okončati po propisima koji su bili na snazi do dana njegovog stupanja na snagu.

Pitanje primene Zakona o radu, odnosno noveliranog Zakona o radu u ovom slučaju razrešava se primenom pravila o vremenskom važenju zakona, zasnovanog na tzv. „svršenim faktima“ i „situacijama u toku“. Prema tom pravilu, na „svršena fakta“ primenjuje se zakon koji je važio u vreme kada su ta fakta svršena, pa ako novi zakon drugačije reguliše i svršena fakta postoji njegova retroaktivnost. Za slučaj trajnih pravnih situacija „u toku dejstva“, koje postoje delom u vreme važenja starog, a delom u vreme važenja novog zakona, novi zakon se, u principu, neposredno primenjuje na još „nesvršena fakta“, počev od dana njegovog stupanja na snagu.

Primena navedenog pravila na ovaj slučaj, po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, vodi zaključku da se na sporni odnos primenjuju odredbe „starog Zakona o radu“, odnosno odredba člana 184. stav 1. koja je propisivala rokove zastarelosti za otkaz ugovora o radu - subjektivni rok od tri meseca od dana saznanja poslodavca za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, koji teče i ističe u okviru objektivnog roka od šest meseci od dana nastupanja tih činjenica. U konkretnom slučaju, činjenice koje su bile osnov za davanje otkaza ugovora o radu nastale su u periodu od 21.01.2013. godine do 17.01.2014. godine. Poslednja činjenica nastala je 17.01.2014. godine, od kada počinje da teče objektivni rok od šest meseci za zastarelost otkaza ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, predviđen tada važećim članom 184. stav 1. Zakona o radu. Označeni rok istekao je 17.07.2014. godine, kada je nastupila zastarelost, zbog čega se tužiocu ne može otkazati ugovor o radu jer se radi o „svršenom faktu“ nastalom pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. Zbog toga se ne mogu primeniti novelirane odredbe člana 184. stav 1. tog zakona kojom su produženi rokovi (subjektivni i objektivni) u kojima poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu iz razloga propisanih članom 179. stav 1. tačka 1. i stavovi 2. i 3. istog zakona, jer bi to značilo njegovu retroaktivnu primenu koja izmenama i dopunama zakona nije previđena. Retroaktivnost Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ne proizilazi ni iz odredbe člana 281. tog zakona, jer ta odredba reguliše situaciju kada je postupak otkaza ugovora o radu započet a nije dovršen do dana njegovog stupanja na snagu, što ovde nije slučaj.

Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članovma 153. tav 1. i 154. ZPP. Primenom navedenih odredbi tužiocu su dosuđeni troškovi celokupnog postupka u ukupnom iznosu od 153.600,00 dinara. U ovaj iznos uračunati su troškovi za: sastav tužbe u iznosu od 16.500,00 dinara, sastav žalbe i revizije u iznosu od po 33.000,00 dinara, kao i za zastupanje na tri održana ročišta u iznosu od po 18.000,00 dinara, čija je visina određena prema važećoj Advokatskoj tarifi, te izdaci za sudsku taksu za tužbu, prvostepenu presudu, žalbu i drugostepenu presudu u iznosu od po 1.900,00 dinara, reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 5.700,00 dinara, obračunati po važećoj Taksenoj tarifi.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić