Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Janjić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, Vojna bolnica Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4613/2021 od 16.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.08.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužioca i UKIDA presuda Apelacionog suda Nišu Gž1 4613/2021 od 16.12.2021. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 253/2021 od 02.04.2021. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 253/21 od 18.06.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade štete zbog neiskorišćenog plaćenog odsustva za oporavak, isplati za 2016. godinu iznos od 27.410,13 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.01.2017. godine do isplate i za 2017. godinu iznos od 29.483,45 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.01.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da u ime i za račun tužioca, za period od 01.03.2015. godine do 31.12.2017. godine, izvrši obračun i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnom fondu, za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem sa stopom osiguranja 12/14 meseci godišnje, po stopi i osnovici na dan uplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za uplatu doprinosa za januar i februar 2015. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 57.576,00 dinara, od čega iznos od 43.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda Nišu Gž1 4613/2021 od 16.12.2021. godine, prvostepena presuda je preinačena u usvajajućem delu, tako što je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u dljem tesktu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene od 1982. godine, na poslovima ..., u statusu ... . Tužbenim zahtevom traži naknadu štete na ime neiskorišćenog plaćenog odsustva za oporavak za 2016. i 2017. godinu i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnom fondu za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem. Rešenjem tužene od 09.06.2018. godine tužiocu je priznato pravo na plaćeno odsustvo za oporavak za 2018. godinu u trajanju od 15 radnih dana. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđena je visina potraživanja u spornom periodu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je obavezao tuženu da tužiocu naknadi štetu zbog neiskorišćenog plaćenog odsustva za oporavak za 2016. godinu i za 2017. godinu u iznosima utvrđenim iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, kao i da u ime i za račun tužioca izvrši obračun i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje nadležnom fondu, za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem sa stopom osiguranja 12/14 meseci godišnje, po stopi i osnovici na dan uplate, na osnovu Uredbe o radnom vremenu, odmorima i odustvima profesinalnih vojnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 107/2016).

Drugostepeni sud je zauzeo suprotno stanovište o pravu tužioca na ostvarenje prava na plaćeno odsustvo u situaciji kada tužilac nije dokazao da se pisanim putem obraćao nadležnom starešini za priznavanje prava na plaćeno odsustvo i uplatu doprinosa po osnovu beneficiranog staža, niti zbog „ćutanja administracije“ pokrenuo upravni spor, u kojoj situaciji ne može sa uspehom da traži isplatu po tom osnovu. Naveo je da sporno potraživanje spada u druga primanja za čije ostvarenje je nužno poštovanje postupka koji je propisan članom 141. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS", br. 116/2007... 88/2015), a što je tužilac propustio da učini.

Osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepena presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Članom 107. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 116/2007…88/15) je propisano da profesionalnom vojnom licu koje u vršenju službe obavlja naročito teške i za zdravlje štetne poslove, odnosno poslove na kojima je izloženo posebnim naporima i povećanim rizicima i licu koje vrši specifičnu vojnu službu, pripada godišnje do 30 radnih dana plaćenog odsustva za oporavak. Članom 134. stav 1. tačka 1. istog Zakona propisano je da se na vojne službenike i vojne nameštenike primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na profesionalna vojna lica, i to o obavljanju specifične vojne službe i službe pod otežanim uslovima (član 16).

U smislu člana 16. Zakona o Vojsci Srbije, specifičnom vojnom službom koja se vrši u uslovima životne sredine neprirodne za rad čoveka smatraju se letačka, padobranska i ronilačka služba u Vojsci Srbije. Službom pod otežanim uslovima smatra se služba na naročito teškim, opasnim po život i za zdravlje štetnim radnim mestima, odnosno poslovima na kojima su profesionalna vojna lica izložena posebnim naporima i povećanim rizicima. Ministar odbrane određuje poslove, radna i formacijska mesta u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane na kojima se vrši specifična vojna služba, odnosno služba pod otežanim uslovima, uz saglasnost Vlade, i bliže uređuje letačku, padobransku i ronilačku službu u Vojsci Srbije.

Na osnovu citirane odredbe člana 16. Zakona o Vojsci Srbije, ministar odbrane je doneo Pravilnik o poslovima, radnim i formacijskim mestima u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane na kojima se vrši specifična vojna služba i služba pod otežanim uslovima (“Službeni vojni list” br. 3/16, koji je stupio na pravnu snagu 20.02. 2017. godine) prema kom i poslovi ... sa ... predstavljaju poslove na kojima se služba obavlja pod otežanim uslovima.

Odredbom člana 22. Uredbe o radnom vremenu, odmorima i odustvima profesinalnih vojnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 107/2016, koja je stupila na pravnu snagu 06.01.2017.godine) propisano je da profesionalno vojno lice koje vrši službu pod otežanim uslovima ima pravo na plaćeno odsustvo za oporavak u trajanju od 10 radnih dana, ukoliko do deset godina vrši službu pod otežanim uslovima (stav 1). Odsustvo iz stava 1. ovog člana uvećava se za pet dana ako lice vrši službu pod otežanim uslovima duže od deset godina, za deset dana ako lice vrši službu pod otežanim uslovima duže od 20 godina i za 20 dana ako lice vrši službu pod otežanim uslovima duže od 30 godina (stav 2).

Članom 7. Pravilnika o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem („Službeni glasnik RS”, br. 18/2015, 14/2017) propisano je da se profesionalnim vojnim licima raspoređenim na radna mesta, odnosno poslove koji nisu utvrđeni u čl. 3-6. ovog pravilnika, staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tako što se svakih 12 meseci efektivno provedenih na dužnosti računa kao 14 meseci staža osiguranja. Isti pravilnik u Prilogu 6. propisuje u tački 9. da se radno mesto rukovalac parnih kotlova sa ATK u vodu za održavanje objekta smatra radnim mestom za koje se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tako što se svakih 12 meseci efektivno provedenih na dužnosti računa kao 14 meseci staža osiguranja.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda pogrešan je zaključak drugostepenog suda da tužilac nema pravo na naknadu za neiskorišćeno plaćeno odsustvo za oporavak za 2016. i 2017. godinu i uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za staž osiguranja sa uvećanim trajanjem zato što nije dostavio dokaz da je podneo pisani zahtev nadležnom starešini za priznavanje prava na plaćeno odsustvo i uplatu doprinosa po osnovu beneficiranog staža. Ovo pravo nije uslovljeno podnošenjem zahteva profesionalnog vojnog lica, vojnog službenika i vojnog nameštenika, već je zasnovano na odredbi člana 22. Uredbe o radnom vremenu, odmorima i odustvima profesionalnih vojnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 107/2016) i odredbe člana 7. Pravilnika o radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem („Službeni glasnik RS”, br. 18/2015, 14/2017). Zbog toga je Vrhovni sud ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će pravilno primeniti materijalni pravo, imati u vidu period stupanja na pravnu snagu Pravilnika o poslovima, radnim i formacijskim mestima u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane na kojima se vrši specifična vojna služba i služba pod otežanim uslovima (20.02.2017. godine), i Uredbe o radnom vremenu, odmorima i odustvima profesinalnih vojnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 107/2016, koja je stupila na pravnu snagu 06.01.2017.godine) i oceniti pravilnost utvrđenja prvostepenog suda da tužilac ima pravo na naknadu za neiskorišćeno plaćeno odsustvo za oporavak za cele 2016. i 2017. godinu.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci ove odluke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković