.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 105/2015
02.12.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužilje I.S. iz B., koju zastupa punomoćnik M.P.S.-Ć., advokat iz O., protiv tuženog G.I.G. d.o.o. …, … u S.P., koga zastupa punomoćnik P.J., advokat iz B., radi poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1160/14 od 05.11.2014. godine, u sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 1160/14 od 05.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1. 385/11 od 26.02.2014. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 22.02.2011. godine i obavezan je tuženi da tužilju reintegriše u proces rada i da joj na ime troškova spora isplati 139.500,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ranije važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04...), koji se primenjuje na osnovu člana 506. sada važećeg ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 1. koja se ističe u reviziji (da je u donošenju presude učestvovala sudija koja nije učestvovala na glavnoj raspravi).
Naime, na zapisniku o glavnoj raspravi od 26.02.2014. godine sudija Biljana Tešić sa članovima veća Vezmar Slavicom i Vukin Branislavom, zbog promene sastava veća raspravu je započela čitanjem spisa. Punomoćnici stranaka su izložili tužbu i odgovor na tužbu. Izvedeni su (pročitani) pismeni dokazi; odlučeno je da se ne saslušava tužilja i zakonski zastupnik u svojstvu parničnih stranaka, stranke su istakle da nemaju predloge u cilju dopune dokaznog postupka, priložili su troškovnike i rasprava je zaključena. Punomoćnik tuženog nije imao primedbi na sastav veća, pa je sudija koja je održala i zaključila raspravu donela presudu.
Takođe, neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je učinjena bitna povreda iz tačke 12. citiranog pravila, jer pobijana presuda sadrži razloge o odlučnim činjenicama koje nisu međusobno protivrečni i ona se sa sigurnošću može ispitati.
Rešenjem tuženog od 22.12.2012. godine raskida se ugovor o radu između tuženog i tužilje (magacionera-kontrolora robe) zbog nepoštovanja radne discipline. U obrazloženju je navedeno da tužilja ne poštuje radnu disciplinu i da je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca jer je 22.12.2010. godine prilikom kontrole voznog parka od strane rukovodioca sektora zatečena kako izlazi iz teretnog dela kombija parkiranog na parkingu tuženog u kome je ostao pepeo cigareta i u kome se osećao jak miris duvana, pa je povredila specijalni zakon koji zabranjuje pušenje u zatvorenom prostoru i opšti akt poslodavca koji je donet na osnovu tog zakona. Poslodavac smatra da je zaposlena učinila akt - povredu radne discipline jer je ''inkriminisane radnje'' činila u radno vreme, a ne u vreme predviđeno za korišćenje pauze. Upozorenje se razlikuje od rešenja o otkazu, jer se u njemu navodi da je tužilja ''zatečena kako puši u teretnom delu kombija u radno vreme''. U pogledu bitne činjenice (da li je tužilja prekršila Zakon o zabrani pušenja i opšti akt tuženog) prvostepeni sud je poverovao iskazu tužilje da ona to nije učinila. Osim toga, zbog različitog tretiranja događaja u upozorenju i rešenju o otkazu i kod činjenice da ovlašćeno lice kod tuženog za kontrolu nije odmah sačinio izveštaj, sud zaključuje da se na pouzdan način nije moglo utvrditi da li je tužilja povredila zakon i opšti akt tuženog.
Na tako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev usvojen (utvrđeno da je rešenje o otkazu nezakonito).
Naime, u konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 2. tačka 3 (povreda radne discipline zbog koje zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca).
U postupku povodom revizije raspravljaju se pravna, a ne činjenična pitanja, pa se u reviziji ne može osporaviti ocena dokaza (što tuženi čini), jer se na taj način osporava utvrđeno činjenično stanje što nije dozvoljeno po članu 398. stav 3. ZPP.
No, i pod uslovom da je tvrdnja poslodavca istinita i da je tužilja samo jedanput zatečena u vozilu tuženog u konzumiranju cigareta, imajući u vidu sve okolnosti slučaja (da se vozilo nalazilo na parkingu, a ne u blizini objekata ili ljudi kojima bi se na taj način mogla učiniti šteta, da tužilja nije bila sklona povredama radne discipline), otkaz zbog prve ovakve povrede radne discipline je prestrog.
Naime, Zakon o radu ne sadrži pravilo da se kod svake povrede radne discipline otkazuje ugovor o radu. Sintagmu ''da je ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca'', treba razumeti kao ponašanje koje se ne može tolerisati i koje je po razumnoj oceni nepodnošljivo. Fleksibilnost ovog pravila i pravilo da se zaposlenom može umesto otkaza izreći i mera privremenog udaljenja sa rada u trajanju do tri dana bez naknade zarade (član 170. stav 1), kao i pravilo o tzv. anticipiranom upozorenju (član 180. stav 3), ukazuju da zakon čini gradaciju (razliku) između lakših i težih povreda radne discipline, zbog čega kao što je istaknuto svaka povreda ne mora biti sankcionisani najtežom disciplinskom sankcijom (zavisi od okolnosti slučaja).
Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
