.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1052/2021
26.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković-Minidić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3679/20 od 06.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3679/20 od 06.01.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3679/20 od 06.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1888/2019 od 05.11.2020. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu, za period od 08.12.2014. godine do 08.12.2017. godine, isplati manje isplaćenu naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada na relaciji ... – Novi Sad i Novi Sad-lokal u ukupnom iznosu od 22.510,86 dinara (od čega 17.757,18 dinara na ime glavnice i 4.753,68 dinara na ime pbračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti do 30.10.2018. godine), kao i zakonsku zateznu kamatu obračunatu na iznos glavnice od 17.757,18 dinara računajući od 08.08.2020. godine do isplate. Odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev za isplatu razlike između dosuđenog iznosa i traženog iznosa od 384.858,90 dinara na ime naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada na relaciji ... – Novi Sad i Novi Sad- lokal u periodu od 08.12.2014. godine do 08.12.2017. godine, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate obračunate na iznos preko dosuđene glavnice od 17.757,18 dinara do traženog iznosa glavnice od 267.832,63 dinara računajući od 08.08.2020. godine do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.604,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3679/20 od 06.01.2021. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu i delu odluke o naknadi troškova parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011….18/2020 u daljem tekstu: ZPP), jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava policajaca i ovlašćenih službenih lica na nakandu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i zauzeto stanovište da im pripada pravo na isplatu razlike između isplaćenih i troškova prevoza koji im pripadaju prema stvarnom trošku srazmerno prisutnosti na radu u visini novčane vrednosti zbira cena pojedinačnih karata, a da nije osnovan zahtev za naknadu troškova koji nisu nužno nastali, niti su opravdani. Kako su nižestepene presude donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, ni prihvatanje odlučivanja o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju tužba je podneta 08.12.2017. godine. Podneskom od 28.10.2020. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 384.858,90 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 05.11.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 06.01.2021. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
