ODBIJAJU SE zahtevi tužilaca i tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 639/19 od 01.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti tog suda koji je istakao tuženi prvog reda. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da isplati tužiocima AA iznos od 5.400 evra, tužilji BB iznos od 1.800 evra, tužiocu VV iznos od 6.800 evra, tužilji GG iznos od 1.800 evra i tužilji DD iznos od 4.200 evra, sa kamatom po eskontnoj stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 30.05.2009. godine kao dana dospelosti potraživanja do 25.12.2012. godine, a zatim po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tužena Republika Srbija da solidarno sa tuženom Agencijom za vođenje sporova u postupku privatizacije isplati iznose glavnice, sa zakonskom zateznom kamatom, kako je to određeno u stavu drugom izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da tužiocima nadoknadi parnične troškove u iznosu od 1.071.000,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj Republici Srbiji solidarno nadoknade parnične troškove u iznosu od 183.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2374/22 od 29.09.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, delu stava drugog kojim je obavezana tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da isplati tužilji AA iznos od 3.758,40 evra, tužilji BB iznos od 1.252,80 evra, tužiocu VV iznos od 4.732,80 evra, tužilji GG iznos od 1.252,80 evra i tužilji DD iznos od 2.923,20 evra, sa dosuđenom zakonskom zateznom kamatom, u stavu trećem, četvrtom i petom izreke, te su žalbe tužilaca i tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije u tom delu odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u ostalom delu stava drugog izreke, pa je odbijen tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da preko iznosa označenih u stavu prvom izreke isplati tužilji AA iznos od još 1.641,60 evra, tužilji BB iznos od još 547,20 evra, tužiocu VV iznos od još 2.067,20 evra, tužilji GG iznos od još 547,20 evra i tužilji DD iznos od još 1.276,80 evra, sa kamatom po eskortnoj stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 30.05.2009. godine kao dana dospelosti potraživanja do 25.12.2012. godine, a potom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati do isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tužene Republike Srbije za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom četvrtim izreke obavezani su tužioci da tuženoj Agenciji za vođenje sporova u postupku privatizacije na ime troškova drugostepenog postupka solidarno isplate iznos od 72.826,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremene revizije izjavili su tužioci i tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije.

Tužioci pobijaju presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev u odnosu na oba tužena lica, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije pobija presudu u delu stava prvog izreke, kojim je u odnosu na nju potvrđena prvostepena presuda u obavezujućem delu o glavnoj stvari i parničnim troškovima, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. ZPP.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju tužioca.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni navedeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, pošto solidarna obaveza Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije za spornu obavezu postoji zbog propusta njenog pravnog prethodnika, Agencije za privatizaciju u postupku usvajanja socijalnog programa, kao organa nadležanog za sprovođenje postupka restrukturiranja poslodavca tužilaca Kompanija „Internacional CG“ Beograd i „Generaleksport“ Beograd. O ovom pitanju izražen je stav u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1341/2016 od 31.01.2018. godine, nakon odluke Ustavnog suda Už 2049/2013 od 04.10.2013. godine, koja je prihvatila stanovište u odluci Už 4639/2012 od 08.05.2013. godine, i koja ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe u tom predmetu, saglasno odredbi člana 87. Zakona o ustavnom sudu.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu trećem izreke doneta je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizije tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao redovne i tužilaca protiv dela prvostepene presude kojom je odbijena njihova žalba i potvrđena prvostepena presuda u obavezujućem delu na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženog, odnosno revizija tužilaca u navedenom delu nisu dozvoljene.

U sporovima o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavna je odredba člana 403. stav 3. ZPP. Ovom odredbom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta dana 08.12.2010. godine, a postupak se po odredbi člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) vodi po odredbama tog zakona, pošto je prvobitno doneta presuda ukinuta rešenjem drugostepenog suda Gž1.3588/14 od 17.09.2015. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje. Tužioci se nalaze u položaju običnih (prostih) suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, u kojoj situaciji se vrednost predmeta spora merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog od tužilaca posebno. Najveća vrednost pojedinačnog zahteva o kome je odlučeno pobijanim delovima drugostepene presude je 6.800 evra, pa kako ne prelazi navedeni imovinski cenzus odluke u stavovima drugom i četvrtom izreke, donete su na osnovu člana 413. ZPP.

Revizija tužilaca je dozvoljena u delu pobijanja stavova drugog i četvrtog izreke drugostepene presude na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa je Vrhovni sud ispitao drugostepenu presudu u navedenom delu u smislu odredbe člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda predviđena odredbom člana 374. stav 2. tača 12. ZPP nije predviđena kao revizijski razlog po članu 407. tog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, od značaja za preinačeni deo prvostepene presude, tužiocu su bivši zaposleni Kompanija „Internacional CG“ i „General eksport“ u restrukturiranju. Po javnom pozivu evidentirani su kao radnici koji se prijavljuju za ostvarivanje novčane naknade u iznosu od 200 evra po godini staža. Tužioci su se nalazili u pregledu evidentiranih radnika koji ostvaruju pravo na novčanu naknadu, koja je prema godinama radnog staža iznosila: tužilji AA 5.400 evra, tužilji BB 1.800 evra, tužiocu VV 6.800 evra, tužilji GG 1.800 evra i tužilji DD 4.200 evra. Sporno potraživanje tužilaca delimično je namireno u stečajnom postupku za 30,40%.

Prvostepeni sud je u celosti usvojio postavljeni tužbeni zahtev u ovim iznosima, a odluku u pobijanom delu drugostepeni sud zasniva na stanovištu da je obaveza tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije, kao solidarnog dužnika prestala ispunjenjem u delu u kome je to potraživanje namireno iz imovine poslodavca.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je delimično preinačio prvostepenu presudu.

Odredbom člana 414. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da svaki dužnik solidarne obaveze odgovara poveriocu za celu obavezu, da poverilac može zahtevati njeno ispunjenje od koga hoće dok ne bude potpuno ispunjena, ali kada jedan dužnik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dužnici oslobađaju.

Navedena materijalnopravna odredba odnosi se i na delimično ispunjenje solidarne obaveze, kao što je to utvrđeno u konkretnom slučaju i na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo.

Navodi revizije da je tužiocima u postupku stečaja isplaćen deo glavnog potraživanja bez kamate, te da bi pravilnim matematičkim obračunom visina isplaćene obaveze bila 22,12% nisu od uticaja na zakonitost drugostepene presude, pošto su činjenice utvrđene prema dokaznoj aktivnosti stranaka do zaključenja glavne rasprave ( član 360. stav 3. ZPP), a tužioci na poslednjem ročištu za glavnu raspravu istakli kao nespornu činjenicu da je njihovo potraživanje namireno u visini od 30,40%.

Pravilno je odlučeno i o parničnim troškovima na osnovu odredbi člana 165. stavovi 1. i 2., 153. stav 2. i 154. ZPP. Pošto tužioci i tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije nisu postigli uspeh u postupku po reviziji, stavom petim izreke odbijeni su zahtevi za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić