.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1053/2019
05.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog BB, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3692/2018 od 25.12.2018. godine, na sednici održanoj 05.06.2019. godine,
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3692/2018 od 25.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3692/2018 od 25.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 317/18 od 26.07.2018. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je proširenje tužbe na novotuženog BB. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen precizirani tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi BB, da solidarno sa tuženim VV, u odnosu na kojeg je doneta pravnosnažna izvršna presuda P1 3/2015 od 28.10.2016. godine u ovoj pravnoj stvari isplati tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade zarade za rad u smenama određene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom sve bliže navedeno ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je deo preciziranog tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi BB iz ..., da tužiocu solidarno sa tuženim VV, u odnosu na kojeg je doneta pravnosnažna izvršna presuda P1 3/2015 od 28.10.2016. godine u ovoj pravnoj stvari, isplati tužiocu na ime razlike između isplaćene pripadajuće naknade zarade za rad u smenama, naknadu za novembar 2011. godine u iznosu od 6.335,22 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15-og u tekućem mesecu za prethodni mesec do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da pored već dosuđenih troškova postupka po presudi P1 3/2015 od 28.10.2016. godine, isplati na ime troškova postupka tužiocu iznos od 7.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja presude do konačne isplate.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3692/2018 od 25.12.2018. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, nije dozvoljeno proširenje tužbe tužioca na tuženog BB. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka kao neosnovani.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP nisu ispunjeni, jer pozivanje tužioca na izuzetnu dozvoljenost revizije, iz razloga što sud nije dozvolio subjektivno preinačenje, odnosno proširenje tužbe na novoosnovano Preduzeće BB, ne znači da se radi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, već o primeni materijalno-procesnog prava iz člana 205. ZPP, kojim je regulisan pravni institut subjektivnog preinačenja tužbe, iz kojih razloga se posebna revizija ne može izjaviti s pozivom na član 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2).
Tužba u ovom sporu radi isplate naknade razlike u zaradi podneta je dana 12.01.2015. godine.
Kako se revizijom pobija pravilnost drugostepenog rešenja kojim nije dozvoljeno subjektivno preinačenje tužbe u odnosu na BB iz ..., revizija tužioca nije dozvoljena imajući u vidu da se takvim rešenjem pravnosnažno ne okončava parnični postupak.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
