.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1055/2020
25.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Desnica Petrović advokat iz ..., protiv tuženog IM „Matijević“ DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Štefanija Pacek advokat iz ..., radi sprečavanja zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3963/2019 od 27.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 25.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlčivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3963/2019 od 27.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3963/2019 od 27.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 25/2018 od 10.06.2019. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je tužilac pretrpeo zlostavljanje na radu od strane BB zaposlenog kod tuženog i obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 40.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog zlostavljanja na radu sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do konačne isplate i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 92.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do konačne ispllate, dok je sa preostalim delom odbijen tužbeni zahtev tužioca od dosuđenog do traženog iznosa od 100.000,00 dinara.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 3963/2019 od 27.11.2019. godine usvojio žalbu tužioca i delimično žalbu tuženog te preinačio prvostepenu tako što je obavezao tuženog da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu pored dosuđenog iznosa prvostepenom presudom i iznos od još 60.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od prvostepenog presuđenja pa do isplate, a zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 80.800,00 dinara je odbio kao neosnovan i žalbu tuženog u preostalom delu odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu u preostalom usvajajućem delu potvrdio. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 20.600,00 dinara a preko ovog iznosa je odbio zahtev tužioca kao neosnovan kao i zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 , 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14, 87/18 i 18/20), jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Naime, u reviziji se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, već se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje.
Iz navedenih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu radi sprečavanja zlostavljanja na radu i naknade nematerijalne štete podneta je Višem sudu u Novom Sadu 05.04.2016. godine.
Odredbom člana 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/2010) propisana je sudska zaštita u sporu povodom tužbe radi utvrđenja zlostavljanja na radu (aktivna i pasivna legitimacija), a prema stavu 4. istog člana, spor iz stava 1. i 2. ovog člana jeste radni spor. U sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila (stav 5.).
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Sledom rečenog, Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije, pa se zato u sporu radi u tvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz čl. 441. i čl. 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, s obzirom da spor o utvrđenju zlostavljanja na radu predstavlja radni spor.
Budući da se u konkretnom slučaju radi o sporu koji jeste radni spor, ali se ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a vrednost predmeta spora zahtevane naknade nematerijalne štete zbog zlostavljanja na radu u iznosu od 100.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija u smislu noveliranog člana 403. stav 3. ZPP nije dozvoljena.
Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. ZPP, revizija je uvek dozvoljena akko je to posebnim zakonom propisano, ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka i ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Imajući u vidu da poseban zakon – Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, kao što je rečeno, nije propisao reviziju kao vanredni pravni lek u postupku radi utvrđenja zlostavljanja na radu, ne može se primeniti ni odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP je odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
