Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vuk Backović advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za trgovinu na veliko i malo „Futura plus“ AD Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 119/20 od 27.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 16.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 119/20 od 27.10.2020. godine.

UKIDAJU SE rešenja Višeg suda u Somboru Gž1 119/20 od 27.10.2020. godine i rešenje Osnovnog suda u Vrbasu P1 1002/2019 od 06.07.2020. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Vrbasu P1 1002/2019 od 06.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Vrbasu. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba.

Rešenjem Višeg suda u Somboru Gž1 119/20 od 27.10.2020. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Vrbasu P 1002/2019 od 06.07.2020. godine, u stavu drugom izreke kojim je odbačena tužba.

Protiv pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda tužilja je blagovremeno izjavila reviziju (sa neblagovremenom dopunom od 16.12.2020. godine) zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, u daljem tekstu: ZPP) da se o reviziji tužilje odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj. S obzirom na predmet tražene sudske zaštite i date razloge nižestepenih sudova ispunjeni su uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji radi tumačenja odredbi materijalnog prava o pravnom dejstvu usvojenog plana reorganizacije, kao i pravnog dejstva ugovora o preuzimanju ispunjenja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama propisanim članom 408. u vezi sa članom 420. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u predmetu, tužilja je 21.10.2019. godine podnela tužbu radi isplate minimalne zarade sa zakonskom zateznom kamatom protiv tuženog kod koga je bila u radnom odnosu, kada je prema njemu pokrenut stečajni postupak rešenjem St 91/2009 od 21.10.2009. godine. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 18.01.2011. godine usvojen je plan reorganizacije stečajnog dužnika, kojim je obrazovana treća klasa poverilaca koju čine zaposleni i bivši zaposleni sa potraživanjima u visini minimalnih zarada prijavljenih i priznatih usvojenom listom potraživanja (među kojima je i tužilja) koja će se namiriti iz sredstava Fonda solidarnosti. Kako u stečajnoj masi nije bilo sredstava za namirenje potraživanja navedene klase poverilaca, po predlogu stečajnog upravnika u cilju preduzimanja mera za otklanjanje posledica nepostupanja po planu reorganizacije, stečajni dužnik ovde tuženi je zaključio ugovor o preuzimanju ispunjenja sa „Štampa sistem“ DOO Beograd dana 13.01.2014. godine. Predmet ugovora je ispunjenje obaveze dužnika prema poveriocima čija su potraživanja razvrstana u treću klasu, na ime neisplaćenih zarada zaposlenih u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka i neisplaćenih doprinosa za PIO za poslednje dve godine. Tužiljino utvrđeno potraživanje iznosi 56.376,00 dinara od čega je isplaćeno svega 32.000,00 dinara, zbog čega se tužbom traži isplata preostalog iznosa od 24.376,00 dinara.

Prvostepeni sud je primenom člana 294. stav 1. tačka 4. i 6. i stava 2. istog člana ZPP odbacio tužbu. Po nalaženju prvostepenog suda usvojeni plan reorganizacije i ugovor o preuzimanju ispunjenja predstavljaju izvršnu ispravu podobnu za izvršenje u skladu sa članom 41. stav 1. tačka 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pa tužilja nema pravni interes za podnošenje tužbe u ovoj parnici.

Pobijanim drugostepenim rešenjem prihvaćeno je stanovište prvostepenog suda, odbijena žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo kada su odbacili tužbu zbog nepostojanja pravnog interesa za podnošenje tužbe.

Prema odredbama članova 127. do 139. Zakona o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 84/2004, 85/2005) koji se u konkretnom slučaju primenjuje, stečajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pismenoj formi. Plan reorganizacije po pravnoj prirodi predstavlja sporazum između poverilaca i dužnika kojim je redefinisan način izmirenja obaveza stečajnog dužnika prema poveriocima, a po pravnoj snazi predstavlja izvršnu ispravu koja se primenjuje na poverioce i na dužnika koji je u usvajanju plana reorganizacije učestvovao.

Izvršna isprava je pored ostalog, plan reorganizacije u stečajnom postupku čije je usvajanje rešenjem potvrdio sud (član 41. stav 1. tačka 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju). Međutim, da bi izvršna isprava bila podobna da se na osnovu nje donese rešenje o izvršenju mora da sadrži podatke o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku i predmet, vrstu i obim ispunjenja obaveza po članu 47. navedenog zakona.

Kod činjenice da u konkretnom slučaju Fond solidarnosti nije učestvovao prilikom usvajanja plana reorganizacije niti ima svojstvo poverioca ili dužnika, a planom je predviđeno da će Fond solidarnosti namiriti potraživanja poverilaca treće klase (među kojima je i tužilja), to je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da usvojeni plan reorganizacije predstavlja podobnu izvršnu ispravu na osnovu koje tužilja može namiriti svoje preostalo potraživanje iz radnog odnosa.

Pored toga, tuženi je zaključio ugovor o preuzimanju ispunjenja sa „Štampa sistem“ DOO Beograd koji je nakon zaključenja ugovora samo delimično ispunio obaveze prema poveriocima treće klase (među kojima je i tužilja), pa takav ugovor prema članu 453. Zakona o obligacionim odnosima ne predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje tužilja može namiriti svoje preostalo potraživanje. Navedenom odredbom propisano je da se preuzimanje ispunjenja vrši ugovorom između dužnika i nekog trećeg kojim se ovaj obavezuje prema dužniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu. On odgovara dužniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatraži ispunjenje od dužnika, ali on ne preuzima dug, niti pristupa dugu i poverilac nema nikakvo pravo prema njemu.

Zato u konkretnom slučaju nije bilo uslova za odbačaj tužbe radi isplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa iz razloga nepostojanja pravnog interesa iz člana 194. ZPP (koji se odnosi na tužbu za utvrđenje), niti prema stanju u predmetu o istoj stvari teče druga parnica (član 294. stav 1. tačka 3. i 6. ZPP).

Imajući u vidu navedeno, nižestepeni sudovi se nisu upustili u suštinsku ocenu tužbenog zahteva, imajući u vidu činjenične navode tužbe i određeni zahtev u pogledu glavne stvari, što je imalo za posledicu da u postupku nisu utvrđene bitne činjenice za odlučivanje o osnovanosti tužbenog zahteva.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 416. stav 2. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić