.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1055/2022
14.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Marković advokat iz ..., protiv tuženog Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“, koga zastupa Irena Stojadinović advokat iz ..., radi poništaja aneksa i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4970/2021 od 04.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 14.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4970/2021 od 04.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1281/18 od 11.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je poništen kao nezakonit Aneks br. 5 ugovora o radu br. .. od 28.02.2018. godine i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad na odgovarajuće radno mesto, prizna mu sva prava u vezi sa radom i na osnovu rada, počev od donošenja Aneksa do okončanja postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime utvrđene mesečne razlike neisplaćene zarade za period od 15.06.2016. godine do 28.02.2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate od 05.03.2017. godine do 05.02.2018. godine odbijen. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na dosuđene iznose iz stava drugog izreke obračuna i uplati pripadajuće poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, i to: doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranja i zdravstveno osiguranje nadležnim fondovima i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, po stopama važećim na dan obračuna. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 111.056,00 dinara, dok je zahtev za isplatu troškova postupka preko dosuđenog iznosa odbijen kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4970/2021 od 04.11.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1218/18 od 11.06.2020. godine u stavu prvom, usvajajućem delu stava drugog, stavu trećem i usvajajućem delu stava četvrtog izreke.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužbenim zahtevom traženo je da se poništi aneks ugovora o radu kojim je tužilac raspoređen na drugo radno mesto, da se tužilac vrati na rad na odgovarajuće radno mesto, da mu se priznaju sva prava u vezi sa radom i po osnovu rada te isplati razlika na ime neisplaćene zarade i uplate pripadajući porezi i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Tužba je podneta 27.04.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara. Podneskom od 15.01.2020. godine tužilac je preinačio tužbu tako što je povećao tužbeni zahtev na iznos od 136.389,91 dinara.
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kada je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, niti je revizija podneta na osnovu člana 404. istog zakona, pa kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
