Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Radonja Dubljević, advokat iz ..., protiv tuženog Rudarsko geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, čiji je punomoćnik Predrag Krunić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2557/16 od 27.10.2017. godine, na sednici održanoj 02.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2557/16 od 27.10.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P1 407/14 od 19.02.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.02.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženog da joj na ime naknade nematerijalne štete na ime pretpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od još 950.000,00 dinara preko dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara do traženog iznosa od 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.02.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za objavljivanje presude u sredstvima javnog invformisanja na trošak i teret tuženog. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2557/16 od 27.10.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke u odnosu na tužilju. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje u odnosu na stav prvi izreke prvostepene presude.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj shodno odredbi člana 395. ZPP. (pogrešno navodeći član 404. ZPP).

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 12/2017 od 19.09.2018. godine odlučeno je da je nedopuštena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2557/16 od 27.10.2017. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak Apelacionog suda u Beogradu da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji u skladu sa članom 395. ZPP, pa je ocenjujući dozvoljenost revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji su u konkretnom slučaju primenjuju na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), a vezi člana 23. stav 3. ZPP („Službeniglasnik RS“ broj 55/14), našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 02.11.2010. godine radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 950.000,00 dinara.

Prema članu 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ broj 36/10), spor za zaštitu od zlostavljanja na radu jeste radni spor. Međutim, nema posebne odredbe u zakonu o dozvoljenosti revizije.

Naime, pravnosnažna drugostepena odluka koja se pobija revizijom doneta je 27.10.2017. godine. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), stupio je na snagu 31.05.2014. godine odnosno pre pravnosnažnog okončanja postupka u ovoj pravnoj stvari.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbom člana 439. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

U konkretnom slučaju, iako tužilja traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 439. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer je predmet tražene pravne zaštite sprečavanje zlostavljanja na radu i naknada štete, te se tužba odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora a kako se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić