Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komeninić, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., protiv tužene Ekonomsko- trgovinske škole u ..., čiji je punomoćnik Mirjana Radulaški, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3101/20 od 30.11.2020. godine, u sednici održanoj 27.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3101/20 od 30.11.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3101/20 od 30.11.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P1 8/2020 od 26.08.2020. godine, tužbeni zahtev je delimično usvojen i obavezana tužena da tužilji plati neto zaradu koju bi ostvarila da nije sproveden postupak suspenzije u iznosu glavnog duga od 108.609,93 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na isti iznos od 92.650,36 dinara, a što ukupno iznosi 201.260,29 dinara, kao i da joj plati zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 108.609,93 dinara, računajući od 04.01.2019. godine do isplate; da joj plati neto zaradu koju bi tužilja ostvarila da nije prekinut radni odnos nakon sprovedenog postupka suspenzije u iznosu glavnog duga od 214.002,88 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom u iznosu od 181.797,27 dinara, a što ukupno iznosi 385.300,15 dinara, kao i da joj plati zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 214.002,88 dinara, računajući od 04.01.2019. godine do isplate; da joj plati otpremninu za odlazak u redovnu penziju, koju bi tužilja ostvarila da nije prekinut radni odnos nakon sprovedenog postupka suspenzije u iznosu glavnog duga od 192.747,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na isti iznos od 149.331,89 dinara, a što ukupno iznosi 342.078,89 dinara, kao i da joj plati zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 192.747,00 dinara, računajući od 04.01.2019. godine do isplate. Obavezana je tužena da tužilji na ime troškova disciplinskog postupka koji se protiv nje vodio u navedenoj školi plati 93.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 17.04.2018. godine do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da joj tužena na ime troškova disciplinskog postupka plati od ukupne 134.250,00 dinara, preko iznosa od 93.000,00 dinara. Odbijen je tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na računanje zakonske zatezne kamate i na deo glavnog duga i na deo već obračunate zakonske zatezne kamate (do 31.12.2018. godine), kako na zaradu, tako i na iznos otpremnine. Obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka od 179.100,00 dinara u roku od osam dana, a u slučaju docnje – zajedno sa zakonskom zateznom kamatom, računajući od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3101/20 od 30.11.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Bečeju P1 8/20 od 26.08.2020. godine, tako što je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova postupka preko 119.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da razlozi za odlučivanje o reviziji nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet spora u ovoj parnici je zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza, imajući u vidu da su pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Bečeju P1 133/15 od 26.06.2017. godine, poništena rešenja tužene od 04.12.2012. godine i 18.12.2012. godine kojima je tužilji izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa. Naknada štete koju tužilja potražuje odnosi se na novčana potraživanja iz radnog odnosa i to: razlika manje plaćene zarade za vreme suspenzije, neisplaćene zarade za utuženi period, kao i isplata otpremnine zbog odlaska u starosnu penziju. U reviziji tužena škola ističe da su sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su tužilji dosudili zakonsku zateznu kamatu od dospelosti svakog pojedinačnog utuženog iznosa, umesto zakonsku zateznu kamatu od dana kada je tužena u docnji. Naknada štete zbog izgubljene zarade se dosuđuje sa kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog davanja, te je zato neosnovano ukazivanje u reviziji da tužilji pripada kamata od momenta kada je tužena u docnji, a to je dan kada je pravnosnažnom sudskom presudom utvrđeno da je tužilji nezakonito prestao radni odnos. Kod novčanih potraživanja iz radnog odnosa naknada štete podrazumeva kako glavni dug, tako i kamatu od dospelosti svakog iznosa koji bi zaposleni ostvario na ime zarade ili manje plaćene zarade, da mu nije nezakonito prestao radni odnos. Zato nema potrebe za odlučivanjem o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da je kamata dosuđena u skladu sa sudskom praksom. Takođe u ovoj parnici nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, kao ni pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 17.04.2018. godine, sa zahtevom za isplatu 624.250,00 dinara, sa određenom zakonskom zateznom kamatom, na ime naknade štete zbog nezakonitog otkaza. Podneskom od 07.03.2019. godine, tužba je preinačena povećanjem zahteva za isplatu, tako što je pored zahteva za naknadu štete na ime troškova disciplinskog postupka od 134.250,00 dinara, tužilja tražila i naknadu štete zbog manje plaćene zarade, neplaćene zarade za utuženi period kao i naknade zbog neplaćene otpremnine od ukupno 515.359,81 dinar, tako da je vrednost predmeta spora 649.609,81 dinar na ime glavnog duga. Kako je tužbeni zahtev delimično usvojen, to je pobijani deo pravnosnažne presude 608.359,81 dinar, što je dinarska protivvrednost od 5.153.084 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe 07.03.2019. godine (1 evro = 118,04 dinara).

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić