Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije revidenta ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme, ugovorom o radu broj ../14 od 04.11.2014. godine, zbog povećanog obima posla, na period od 01.11.2014. godine do 31.12.2014. godine, na radnom mestu „ginekološko-akušerska sestra“ u službi za zaštitu žena, sa punim radnim vremenom. Po isteku tog ugovora, parnične stranke su zaključile ugovor o volonterskom radu pod brojem ../15 06.01.2015. godine, kojim je ugovoreno da se tužilja prima kao volonter, akušersko-ginekološki tehničar, u trajanju od 15 dana u periodu od 01.01.2015. godine do 15.01.2015. godine. Potom su, 15.01.2015. godine, parnične stranke zaključile ugovor o radu broj ../15 kojim je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme u periodu od 06.01.2015. godine do 15.03.2015. godine, zbog povećanog obima posla na radnom mestu „ginekološko-akušerska sestra“. Nakon toga, parnične stranke su 16.03.2015. godine zaključile ugovor o volonterskom radu, kojim je tužilja primljena kao volonter kod tuženog, kao akušerska sestra, u trajanju od 2 meseca u periodu od 16.03.2015. godine do 16.05.2015. godine. Potom je tužilja ponovo zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tuženog u periodu od 15.05.2015. godine do 30.06.2015. godine zbog povećanog obima posla na radnom mestu „ginekološko- akušerska sestra“. Sledi ugovor o volonterskom radu na osnovu koga je tužilja primljena kao volonter, medicinska sestra – tehničar u periodu od 01.07.2015. godnie do 31.07.2015. godine. Ugovorom o radu od 31.07.2015. godine, tužilja je zasnovala kod tuženog radni odnos na određeno vreme u trajanju od jednog meseca u periodu od 01.08.2015. godine do 31.08.2015. godine, zbog povećanog obima posla na radnom mestu „ginekološko-akušerska sestra“. Nakon toga, zaključen je novi ugovor o radu od 04.09.2015. godine kojim je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme na istim poslovima u periodu od 03.09.2015. godine do povratka privremeno odsutne radnice. Na osnovu Aneksa ugovora o radu, ugovoreno je da će tužilja od 15.11.2015. godine, na neodređeni period, obavljati i poslove iz opisa radnog mesta medicinska sestra – tehničar u odeljenju hitnog prijema pacijenata sa sanitetskim transportom, a koji poslovi se pridodaju poslovima medicinska sestra u službi opšte medicine. U periodu od 01.03.2017. godine do 31.03.2017. godine, tužilja je ponovo bila volonter kod tuženog, na osnovu ugovora o volonterskom radu od 28.03.2017. godine. Po ugovoru o volonterskom radu od 31.03.2017. godine, tužilja je primljena kao volonter za period od 01.04.2017. godine do 30.04.2017. godine, a po ugovoru o volonterskom radu od 03.05.2017. godine, primljena je kao volonter u periodu od 03.05.2017. godine do 03.06.2017. godine. Na osnovu ugovora o radu od 01.06.2017. godine, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme u trajanju od jednog meseca u periodu od 01.06.2017. godine do 30.06.2017. godine, zbog povećanog obima posla na radnom mestu „ginekološko-akušerska sestra“. Potom je između parničnih stranaka zaključen novi ugovor o radu od 03.07.2017. godine kojim je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme u trajanju od jednog meseca u periodu od 01.07.2017. godine do 31.07.2017. godine, zbog povećanog obima posla na istom radnom mestu i u istoj službi, sa punim radnim vremenom. Po ugovoru o radu od 28.07.2017. godine, tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme u trajanju od 5 meseci u periodu od 01.08.2017. godine do 31.12.2017. godine, zbog povećanog obima posla, na istom radnom mestu, u istoj službi, sa punim radnim vremenom. Potom je zaključen novi ugovor o radu od 29.12.2017. godine za period od 01.01.2018. godine do 31.01.2018. godine i ugovor o radu od 31.01.2018. godine za period od 01.02.2018. godine do 28.02.2018. godine. Parnične stranke su zaključile ugovor o volonterskom radu od 28.02.2018. godine kojim je tužilja primljena kao volonter za period od 01.03.2018. godine do 31.03.2018. godine. Po ugovoru o radu od 30.03.2018. godine tužilja je zasnovala radni odnos na određeno vreme u periodu od 01.04.2018. godine do 30.04.2018. godine, zbog povećanog obima posla na radnom mestu „ginekološko-akušerska sestra“, u službi za zaštitu žena, sa punim radnim vremenom, kao i narednim ugovorom o radu od 30.04.2018. godine zaključenim za period od 01.05.2018. godine do 15.05.2018. godine. Aneksom ugovora o radu koje su parnične stranke zaključile 21.05.2018. godine, produžen je rok na koji je zasnovan radni odnos po ugovoru o radu od 30.04.2018. godine, do isteka korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva sa rada radi potrebne nege deteta. Rešenjem tuženog broj ../20 od 25.08.2020. godine, tužilji je prestao radni odnos zbog isteka roka na koji je zasnovan, zaključno sa 23.08.2020. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio, tako što je utvrdio da je ona zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 08.07.2017. godine i poništio je, kao nezakonito, rešenje tuženog broj ../20 od 25.08.2020. godine, na osnovu kog je tužilji prestao radni odnos istekom roka na koji je zasnovan, zaključno sa 23.08.2020. godine, pa je tuženog obavezao da tužilju vrati na rad, u smislu odredbe člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 75/14). Prvostepeni sud je zaključio da kako je Zakonom ograničen rok do kog radni odnos na određeno vreme može da traje, to zaključenje novih, sukcesivnih ugovora, po prestanku rada iz prethodnih ugovora, a za obavljanje istih poslova, predstavlja zloupotrebu prava, jer ukazuje da se ne radi o vremenski oročenim poslovima, već o stalnim poslovima za kojima poslodavac ima potrebu, pa se takvim postupanjem izigrava Zakon i pravilo o vremenskom ograničenju rada na određeno vreme. Pri odlučivanju, prvostepeni sud je imao u vidu činjenicu da je tuženi korisnik javnih sredstava i da se na njega primenjuje Zakon o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09... 72/19), ali je zaključio da taj Zakon nije lexs specialis u odnosu na Zakon o radu u pogledu prava koje je tužilja, kao zaposlena kod tuženog, stekla po osnovu rada na neodređeno vreme i pored toga što je odredbom člana 105. Zakona o budžetskom sistemu propisano da, ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa tim zakonom, primenjuju se odredbe tog zakona.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje da je ona zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog i za poništaj rešenja tuženog na osnovu koga je tužilji prestao radni odnos istekom roka na koji je zasnovan zaključno sa 23.08.2020. godine, kao i za obavezivanje tuženog da tužilju vrati na rad jer je zaključio da je prvostepeni sud, na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo kada je našao da se u ovom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o radu, a ne odredbe Zakona o budžetskom sistemu. Suprotno tome, po mišljenju drugostepenog suda, Zakon o budžetskom sistemu je lexs specialis u odnosu na Zakon o radu, saglasno članu 105. Zakona o budžetskom sistemu, pošto je tuženi korisnik javnih sredstava i s tim u vezi se i na njega odnosi zabrana zapošljavanja novih lica radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim okolnostima, te se ne može smatrati da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05), koji je bio u primeni do izmena objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 75/2014, stavom 1., propisano je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i slično, za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne može trajati duže od 12 meseci. Ta zakonska odredba je izmenjena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 75/14 od 21.04.2014. godine), tako što je propisano da se ugovor o radu može zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje predodređeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog jposla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, a poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kog se radni odnos, sa istim zaposlenim, zasniva na period koji, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca.

Pošto je tuženi korisnik javnih sredstava, to se u odnosu na njega primenjuje i Zakon o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/09... 72/19). Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108/13, stupio na snagu 07.12.2013. godine) kao i kasnijim izmenama i dopunama, u odredbi člana 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine. Izuzetno od stava 34. tog člana Zakona, radni odnos sa novim licima može se zasnovati, uz saglasnost tela Vlade na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Na osnovu odredbe člana 105. istog Zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa ovim Zakonom, primenjuje se odredbe ovog Zakona.

Odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, a što sledi iz odredbe člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. U konkretnom slučaju, tužilja je, počev od 01.11.2014. godine, kada je sa tuženim zasnovala radni odnos na određeno vreme po ugovoru o radu broj ../14 od 04.11.2014. godine, bez prekida obavljala iste poslove, bilo na osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme, bilo na osnovu ugovora o volonterskom radu do 23.08.2020. godine, kada joj je radni odnos prestao zbog isteka roka na koji je zasnovan. Pošto je u to vreme, na osnovu Zakona o budžetskom sistemu i njegovih izmena i dopuna, bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade, pravilno je drugostepeni sud zaključio da nije bilo uslova da radni odnos tužilje na određeno vreme, po sili zakona, preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Navodima revizije tužilje o tome da je ona sve vreme bila radno angažovana za obavljanje poslova koji, po svojoj prirodi, ne predstavljaju poslove čiji je obim u tom trenutku bio povećan, s obzirom da je za tim poslovima postojala potreba još od 2014. godine, a i dalje ta potreba postoji, pa su sistematizovani Pravilnikom o sistematizaciji i da je tuženi vršio zloupotrebu Zakona o volontiranju, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Tužilja je kod tuženog bila radno angažovana, na određeno vreme u periodu kada on, kao korisnik javnih sredstava nije bio u mogućnosti da zasnuje radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim kada za to postoji saglasnost tela Vlade i predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva, što ovde nije slučaj. Zbog toga tužilja neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić