Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1529/19 od 23.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništene kao nezakonite Odluka naučno-nastavnog veća tužene broj .. od 30.09.2015. godine o odbijanju prigovora tužioca broj .. od 17.09.2015. godine, podnetog na izveštaj komisije za izbor u zvanje predavača strukovnih studija za užu naučnu oblast ... i Odluka naučno-nastavnog veća tužene broj .. od 30.09.2015. godine, kojom se mr BB, magistar ... nauka bira u zvanje predavača na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija za užu naučnu oblast ..., sa početkom od 30.09.2015. godine, na određeno vreme do 30.09.2020. godine i obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 312.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu zahtev tužioca za dosuđenje zakonske zatezne kamate odbijen, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na preinačeni deo izreke, reviziju je blagovremeno izjavila tužena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziu.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanjem na pogrešnu primenu člana 8. ZPP-a, u suštini se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije revizijski razlog u smislu člana 407. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je dana 29.06.2015. godine raspisala konkurs za izbor – reizbor jednog nastavnika u zvanju predavača strukovnih studija za prijem u radni odnos sa punim radnim vremenom na određeno vreme od pet godina, za užu nastavno-naučnu oblast – ... . Na konkurs su se prijavili tužilac i mr BB. Iz Izveštaja komisije tužene za pisanje referata za izbor nastavnika po konkursu od 26.08.2015. godine, proizlazi da oba kandidata ispunjavaju sve uslove predviđene konkursom i važećim normativima za izbor, a da je prednost data kandidatu mr BB. Na ovaj izveštaj tužilac je izjavio prigovor koji je Odlukom nastavnog veća broj .. od 30.09.2015. godine odbijen. Nakon toga, tužilac se obratio Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i izvršen je inspekcijski nadzor kojim je konstatovano da nije bilo nezakonitosti prilikom izbora nastavnika po raspisanom konkursu. Odlukom nastavnog veća tužene broj .. od 30.09.2015. godine mr BB, magistar ... nauka, izabran je u zvanje predavača na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija za užu naučnu oblast – ... sa početkom od 30.09.2015. godine na određeno vreme do 30.09.2020. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da je tužba u delu koji se odnosi na poništaj Odluke nastavnog veća tužene .. od 30.09.2015. godine, kojom se mr BB bira u zvanje predavača kod tužene, podneta po proteku prekluzivnog roka od 60 dana, predviđenog odredbom člana 195. Zakona o radu, i u tom delu tužbu odbacio kao neblagovremenu. Tužbeni zahtev za poništaj Odluke nastavnog veća br. .. od 30.09.3015. godine, kojom je odbijen prigovor tužioca, je odbio s obzirom da je odluka doneta u skladu sa zakonom i opštim aktima tužene.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužioca preinačio prvostepenu odluku tako što je poništio odluke tužene od 30.09.2015. godine kao nezakonite.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pogrešan je zaključak drugostepenog suda.

Odredbom člana 64. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“ br. 76/05...99/14, koji je bio na snazi u vreme raspisivanja konkursa), bliži uslovi za izbor u zvanje nastavnika utvrđuju se opštim aktom visokoškolske ustanove u skladu sa preporukama Nacionalnog saveta iz člana 11. stav 1. tačka 13. ovog zakona (stav 11). Odredbom člana 65. istog zakona, propisano je da visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za zasnivanje radnog odnosa i sticanje zvanja nastavnika za uže oblasti utvrđene opštim aktom visokoškolske ustanove (stav 1); a da se način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanja zvanja nastavnika uređuju opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove (stav 7). Odredbom člana 1. Pravilnika o izboru nastavnika od 14.04.2011. godine, predviđeno je da se ovim Pravilnikom utvrđuje način i postupak izbora nastavnika za VTŠ SS Požarevac.

Pogrešno je stanovište izraženo u pobijanoj presudi da su odluka tužene o izboru kandidata mr BB i odluka o odbijanju prigovora tužioca, kao drugog učesnika u postupku prijema u radni odnos, nezakonite i da nisu donete u skladu sa preporukama Nacionalnog saveta i opštim aktom. Naime, u konkretnom slučaju, oba kandidata, lice koje je po konkursu izabrano i ovde tužilac, ispunjavali su uslove za prijem u radni odnos. Diskreciono pravo tužene je koga će od dva kandidata koji ispunjavaju konkursne uslove izabrati za zasnivanje radnog odnosa. Komisija tužene je prilikom odlučivanja o izboru kandidata po raspisanom javnom konkursu utvrdila da oba kandidata ispunjavaju uslove predviđene normativnim aktima, ali je odluku o izboru donela tako što je izabrala kandidata koji ima prednost nad tužiocem u pogledu posedovanja radnog iskustva s obzirom da je ovaj kandidat svoje radno iskustvo stekao kroz rad u nastavi i na predmetima iz uže naučne oblasti za koju je konkurs raspisan. Prilikom izbora komisija je uzela u obzir i broj naučnih radova, odnosno validnih referenci, a osnovano se revizijom ukazuje da sud nije nadležan, niti stručan da ceni odluku nastavničkog veća u pogledu toga, odnosno šta predstavlja validnu referencu (što pogrešno čini drugostepeni sud), a naročito u situaciji kada je odluka u pogledu toga, već bila predmet kontrole inspekcijskog nadzora kojim je utvrđeno da nije bilo nezakonitosti prilikom izbora po raspisanom konkursu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi je primio u radni odnos kandidata za radno mesto predavača koji je ispunjavao uslove propisane konkursom, te je u svemu postupio u skladu sa navedenim pravilnikom i zakonom, zbog čega je tužbeni zahtev za poništaj osporene odluke o izboru mr BB, odbijen. Takođe, odbijen je i tužbeni zahtev tužioca za poništaj odluke o odbijanju njegovog prigovora, iz razloga što tužilac nema pravni interes za poništaj ove odluke u situaciji kada mu je odbijen zahtev za poništaj odluke o izboru drugog kandidata.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Odluka o troškovima postupka sadržana u usvajajućem delu stava drugog izreke pobijane presude (odbijeni deo se odnosi na kamatu) je preinačena i potvrđeno rešenje o troškovima sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, te tužilac obavezan da tuženoj iste naknadi s obzirom da nije uspeo u ovom sporu.

Takođe, pravilno je stavom trećim izreke drugostepene presude odbijen zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka, jer se odgovor na žalbu ne smatra nužnim troškom u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Polazeći od uspeha u postupku po reviziji, tuženom su dosuđeni opredeljeni revizijski troškovi u iznosu od 45.500,00 dinara i to za sastav revizije iznos od 33.000,00 dinara, na ime sudske takse na reviziju iznos od 5.000,00 dinara i na odluku po reviziji iznos od 7.500,00 dinara, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP, Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12...37/21) i odredbi člana 28. Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94 ... 95/18).

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić