U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Stamenković, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Damljanović, advokat iz ..., protiv tuženog Privredno društvo za trgovinu na veliko i malo „Futura plus“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Radovan Lukić, diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom, zaposlen kod tuženog, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1337/21 od 21.12.2021. godine, u sednici veća od 28.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1337/21 od 21.12.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 49/20 od 03.03.2021. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog o otkazu Ugovora o radu br. ... od ...2014. godine i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1337/21 od 21.12.2021. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena navedena prvostepena presuda. Stavom drugim, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, dok revident ne ukazuje određeno na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su zakonom predviđeni razlog za reviziju po odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku. Revizijske navode kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer, prema članu 407. ZPP, nisu razlog za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog po osnovu Ugovora o radu na neodređeno vreme broj ... od ...2011. godine, gde je obavljala poslove radnog mesta ... u ... Ugovorom o radu između ostalog definisano je da je tužilja odgovorna za svaku nastalu štetu koju na radu ili u vezi sa radom svojom krivicom prouzrokuje poslodavcu, a koja obuhvata i štetu koju ona nije direktno prouzrokovala, ali koju propuštanjem dužne pažnje nije pokušala da otkloni ili spreči. Ugovoreno je i da radni odnos prestaje u slučajevima i na način predviđen važećim propisima i Pravilnikom o radu tuženog. Prema Odluci tuženog broj ... od 20.08.2013. godine zaposleni koji obavljaju poslove ... dužni su da dva puta dnevno i to pre početka rada u objektu, kao i na kraju radnog vremena, izvrše na post terminalu proveru sadržine foldera sa obaveštenjima, dok je Odlukom tuženog broj ... od ...2013. godine, između ostalog, propisano da na kraju radnog vremena u maloprodajnom objektu računopolagač treba da skloni preostale boksove cigareta u sef, odnosno bunker, ukoliko u objektu ne postoji sef, da isti zaključa i ključ nosi sa sobom (ista je obaveza da se to učini i sa halo karticama, kartama i dr.)

Tokom noći 06.03.2014. godine izvršena je provala u maloprodajnom objektu tuženog koju je uočila tužilja prilikom dolaska na posao i o čemu je obavestila kontrolnu službu tuženog i policiju. Po izvršenom uviđaju ustanovljeno je da su rezervni ključevi od sefa ostali u fioci u maloprodajnom objektu, da su provalnici iste našli, otvorili sef i prisvojili novac i robu. Tužilja je u sef sklonila – odložila deo boksova cigareta i deo novčanih sredstava od pazara, zaključala sef, ključ od sefa ponela sa sobom, a rezervni ključ od sefa ostavila u objektu van sefa, umesto da ih je ponela sa sobom ili zaključala u sef. Zbog učinjene povrede radne obaveze služba interne kontrole tuženog protiv tužilje podnela je prijavu direktoru društva broj 97/2014-5 od 28.04.2014. godine. Tuženi je dostavio tužilji upozorenje za otkaz ugovor o radu od 12.05.2014. godine, na koje se tužilja pismeno izjasnila. Rešenje o otkazu ugovora o radu tuženi je doneo na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, člana 134. stav 1. tačke 1, 2, 4 i 6, a u vezi člana 132. tačka 3. Pravilnika o radu, kao i člana 15. stav 2. tačke 1, 2, 4, 6 i 17. Ugovora o radu.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev nije osnovan jer je tužilja svojom krivicom učinila povredu radne obaveze, a postupak otkazivanja ugovora o radu je sproveden u skladu sa zakonom.

U reviziji tužilja ističe stav da pod okolnostima pod kojim je učinjena, povreda radne obaveze koja se tužilji stavlja na teret osporenim rešenjem, ne iziskuje izricanje mere otkaza ugovora o radu i da u konkretnom slučaju ne postoji valjan razlog koji bi opravdao otkaz ugovora o radu tužilje, imajući u vidu da drugi radnici u istoj situaciji nisu ni disiplinski odgovarali. Suština ove pravne stvari je u činjenici da je tužilja odbila da naknadi štetu tuženom. Iz rešenja o otkazu se ne vidi radnja izvršenja povrede, što isto čini nezakonitim.

Revizija nije osnovana. Prema odredbama člana 179. stav 2. Zakona o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze ili ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 1. i 5.).

Dakle, povreda radne obaveze predstavlja zakonski razlog zbog kojeg se zaposlenom može otkazati ugovor o radu. U konkretnom slučaju, tokom postupka je utvrđeno da je tužilja postupila suprotno Odluci tuženog broj 28547 od 16.10.2013. godine, jer nije poštovala organizaciju rada i poslovanja tuženog poslodavca u vezi ispunjenja ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa koje se odnose i na način postupanja nakon obavljenog posla što predstavlja povredu radne obaveze propisanu Pravilnikom o radu tuženog i Ugovorom o radu. Utvrđena povreda radne obaveze je dovoljan razlog za prestanak radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, a sud nije ovlašćen da ceni opravdanost izrečene mere, već je ovlašćen samo da utvrdi da li je zaposleni, svojom krivicom, učinio radnju koja mu se stavlja na teret i da li je ta radnja, ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca utvrđena kao povreda radne obaveze koja predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa.

Stoga, ne stoje navodi revizije da povreda radne obaveze koja se tužilji stavlja na teret osporenim rešenjem ne iziskuje izricanje mere otkaza ugovora o radu i da izbor disciplinske mere nije u dispoziciji poslodavca. Isključivo je poslodavac ovlašćen da saglasno članu 179. Zakona o radu odluči da li će zaposlenom otkazati ugovor o radu ako su ispunjeni uslovi propisani zakonskom odredbom. Tuženi je tužilji u skladu sa članom 180. Zakona o radu, dostavio obrazloženo upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Ne stoje ni navodi da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito jer u dispozitivu ne sadrži opis izvršenja povrede radne obaveze, a iz razloga što obrazloženje rešenja sadrži radnju, mesto i vreme izvršenja povrede radne obaveze.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, pa je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odbio reviziju tužilje kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasmina Stamenković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić