.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1067/2023
11.05.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Stojčić, advokat iz ..., protiv tuženog „A1 SRBIJA“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Ivan Janković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, reintegracije i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 97/22 od 28.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 97/22 od 28.01.2022. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 97/22 od 28.01.2022. godine preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 175/17 od 08.06.2021. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje „VIP Mobile“ d.o.o. Beograd, pravnog prethodnika tuženog broj ..-11 od 24.02.2011. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 15.09.2008. godine i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad; da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljenih zarada za period od 09.03.2011. godine zaključno sa 08.08.2014. godine isplati ukupan iznos od 4.193.592,45 dinara sa pojedinačnim mesečnim iznosima i kamatom koji su navedeni u stavu četvrtom izreke prvostepene presude; da tuženi za utuženi period na dosuđene iznose naknade štete obračuna i uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijali Beograd, doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijali Beograd i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijali Beograd; odbijen je zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu nadoknadi parnične troškove, te je tužilac obavezan da tuženom nadoknadi parnične troškove u iznosu od 427.500,00 dinara. Tužilac je obavezan da tuženom nadoknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara, u roku od 15 dana, a zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi je odbijen.
Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih pred drugostpenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti postoje procesne radnje ili propusti koji bi predstavljali bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima ... . Po zaključenom ugovoru o radu od 15.09.2008. godine predviđeno je da tužiocu, pored slučajeva utvrđenih zakonom, može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini sledeće povrede radnih obaveza: neblagovremeno, nesavesno ili nemarno obavljanje poslova ili postupanje protivno odredbama zakona, opštim aktima društva i drugim pravilima službe, davanje netačnih podataka ako je to od uticaja na donošenje odluke nadležnih organa društva, odbijanje izvršavanja poslova, odnosno radnih zadataka ili naloga, ako za to ne postoje opravdani razlozi i narušavanja ugleda društva. Dana 31.01.2011. godine direktor tuženog je tužioca upozorio da su se stekli uslovi za donošenje rešenja o otkazu zbog napred navedene povrede radne obaveze, predviđene ugovorom o radu, navodeći po datumima i sadržini šesnaest direktnih povreda radne obaveze u periodu od 02.09.2010. godine do 25.01.2011. godine. Nakon što se tužilac izjasnio na navode upozorenja, spornim rešenjem od 24.02.2011. godine tuženi je otkazao tužiocu ugovor o radu i odjavio ga sa Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Drugostepeni sud je na osnovu navedenih činjenica zaključio da postoji otkazni razlog predviđen članom 179. stav 1. tačke 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05) koji je bio na snazi u vreme zaključenja ugovora o radu, te da u situaciji kada je tužiocu omogućeno da iznese odbranu i izjasni se o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz, te da je pobijano rešenje doneo direktor u skladu sa članom 192. Zakona o radu, tužbeni zahtev nije osnovan.
Drugostepeni sud je presudu zasnovao na činjenicama koje su utvrđene od strane prvostepenog suda, pa se neosnovano revizijom ukazuje da u pobijanoj presudi nedostaju razlozi o oceni izvedenih dokaza i činjeničnom zaključku u skladu sa pravilima o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP.
Po oceni Vrhovnog suda na utvrđeno činjenično stanje prvostepenog suda drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.
Tuženi je upozorio tužioca o postojanju otkaznog razloga predviđenog ugovorom o radu u skladu sa obavezom propisanom članom 180. Zakona o radu, a činjenice o vremenskom periodu i sadržini radnji koje predstavljaju povredu radne obaveze ne ostavljaju razumnu sumnju da je pobijano rešenje doneto u skladu sa zakonom.
Opis povreda radnih obaveza navedenih u upozorenju o postojanju otkaznog razloga odnosi se na vremenski period od 02.09.2010. godine do 25.01.2011. godine, pa se ne može prihvatiti istrajavanje u reviziji da je u vreme otkazivanja ugovora o radu protekao rok od tri meseca od dana saznanja tuženog za činjenice koje su osnov za davanje otkaza (član 184. stav 1. Zakona o radu). Primedbe na rad tužioca koje po činjeničnom utvrđenju čine povrede radne obaveze, imali su kako članovi tužiočevog tima, tako i članovi upravnog odbora, pa pravilno drugostepeni sud zaključuje da su se stekli uslovi za otkazivanje ugovora o radu, što celokupno postavljeni tužbeni zahtev čini neosnovanim.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Na osnovu odredbi čl. 165. stav 2. i 154. ZPP odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, pošto navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke.
Predsednik veća-sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
