U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivan Đokić, advokat iz ..., protiv tuženog „Status Integral“ DOO Kraljevo, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4212/17 od 13.09.2018. godine, u sednici održanoj 13.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4212/17 od 13.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica Varvarin P1 64/16 od 08.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA, kojim je tražio da se utvrdi da je tužiocu rešenjem od 22.12.2015. godine prestao radni odnos bez pravnog osnova, te da mu se na ime naknade štete zbog prestanka radnog odnosa plati 18 zarada zaposlenog od 486.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.12.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca BB, kojim je tražio da se utvrdi da je tužiocu rešenjem od 22.12.2015. godine, prestao radni odnos bez pravnog osnova, te da mu se na ime naknade štete zbog prestanka radnog odnosa plati 18 zarada zaposlenog od 486.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.12.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca VV, kojim je tražio da se utvrdi da je tužiocu rešenjem tuženog od 22.12.2015. godine prestao radni odnos bez pravnog osnova, te da mu se na ime naknade štete zbog prestanka radnog odnosa plati 18 zarada zaposlenog od 522.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 23.12.2015. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4212/17 od 13.09.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica Varvarin P1 64/16 od 08.05.2017. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljali poslove portira. Rešenjima tuženog od 22.12.2015. godine, tužiocima su otkazani ugovori o radu, zbog toga što je usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena kod poslodavca ukinuto radno mesto portira u RJ .., zbog čega je prestala potreba za obavljanjem tih poslova od strane tužilaca. U obrazloženju rešenja navedeno je da je poslodavac razmatrao sve mogućnosti rešavanja viška zaposlenih. Tehnološke promene su nastale kao posledica uvođenja nove tehnologije – video nadzora, organizacione promene se ogledaju u poveravanju dela poslova koje su obavljali portiri magacioneru, a ekonomske promene u uštedi troškova radnog angažovanja četiri izvršioca na mestu portira. Tužiocima je isplaćena otpremnina u visini određenoj rešenjima o otkazu ugovora o radu. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu doneta je odluka 02.12.2015. godine o izmeni Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova od 07.10.2015. godine i donošenju novog Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova, u kojoj je navedeno da je razlog za ukidanje radnog mesta portira tehnološke, organizacione i ekonomske prirode – finansijska konsolidacija. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 02.12.2015. godine, koji je istog dana postavljen na oglasnoj tabli poslodavca, a skinut sa oglasne table 14.12.2015. godine nije sistematizovano radno mesto portira. Poslove fizičkog obezbeđenja objekta tuženog, posle otkaza ugovora o radu tužiocima povereno je Privrednom društvu „G4S Secure Solutions“ DOO Beograd po osnovu Sporazuma o pružanju usluga od 21.12.2015. godine, a za poslove portira tuženi nije zaključio ugovor o radu sa drugim licima, niti je druga lica primao u radni odnos za izvršioce na poslovima koje su obavljali tužioci. Utvrđeno je da je tuženi kao zakupac zaključio ugovor o zakupu sredstava i imovine pravnog lica „Vojvoda Prijezda“ kao zakupodavcem, 31.07.2014. godine sa aneksima, kojima je bilo ugovoreno da na osnovu ugovora o upućivanju zaposlenih na rad kod zakupca, zakupac prima u radni odnos zaposlene kod zakupodavca na određeno vreme dok traje zakup, a da prilikom prijema novih radnika na neodređeno vreme pravo prvenstva imaju zaposleni kod zakupodavca koji su angažovani u skladu sa ovim ugovorom i zakup je ugovoren na period od 10 godina.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su zaključili da je tužiocima zakonito prestao radni odnos otkazom ugovora o radu i kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete.

U konkretnom slučaju, tužiocima je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05 ...75/14), i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, tuženi je doneo odluku o izmeni Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova kojom je ukinuo radno mesto portira na kojima su tužioci radili, a razlog ukidanja ovog radnog mesta je uvođenje savremenijeg i boljeg obezbeđenja zaposlenih i imovine – video nadzor kojim je obezbeđena konstantna kontrola i uvid u stanje u krugu fabrike, kao i unutar fabrike. Na osnovu ove odluke tuženi poslodavac je doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 02.12.2015. godine kojim nije sistematizovano radno mesto portira. Tužiocima je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu isplaćena otpremnina u skladu sa obavezom poslodavca koja je propisana članom 158. Zakona o radu.

U reviziji tužioci ponavljaju žalbene navode da je tuženi postupio suprotno članu 182. stav 1. Zakona o radu, kojom je propisana zabrana zapošljavanja drugog lica u roku od šest meseci od dana prestanka radnog odnosa zaposlenog u slučaju iz člana 179. stav 5. tačka 1. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovi revizijski navodi nisu osnovani, jer tuženi nije zaposlio druga lica, već je vršenje tih poslova, koje su tužioci obavljali poverio specijalizovanoj agenciji koja pruža usluge fizičkog obezbeđenja, što je u skladu sa autonomnim pravom tuženog kao privrednog subjekta, da samostalno, prema svojim potrebama, u cilju uštede i racionalizacije i u skladu sa poslovnom politikom odredi način organizacije procesa rada i obavljanja određenih poslova. Samo sprovođenje organizacionih, ekonomskih i tehnoloških promena spada u domen odlučivanja tuženog, tako da se celishodnost i opravdanost tih promena ne ceni u sudskom postupku. U ovoj vrsti spora sud ocenjuje samo zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu. Takođe se neosnovano u reviziji ukazuje da tuženi nije objavio odluku o izmeni Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova od 02.12.2015. godine, te da ova odluka nije stupila na snagu. Ovi revizijski navodi su neosnovani i imajući u vidu da je u samom tekstu odluke navedeno da je objavljena na oglasnoj tabli poslodavca 02.12.2015. godine, a u tekstu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, navedeno je da je Pravilnik istog dana objavljen i postavljen na oglasnoj tabli poslodavca, a da je skinut sa oglasne table 14.12.2015. godine. Opšti akti poslodavca ispunjavaju sve uslove propisane članom 24. Zakona o radu, a njihovo stupanje na snagu nije u suprotnosti sa članom 196. stav 1. Ustava Republike Srbije na koji se u reviziji neosnovano ukazuje. Takođe su neosnovani navodi tužilaca da zabrana otkaza ugovora o radu proizlazi iz ugovora o zakupu sredstava i imovine, imajući u vidu da su tužioci zaključili ugovor o radu na neodređeno vreme sa ovim tuženim i njihovo radno angažovanje ne zavisi od trajanja ugovora o zakupu, a na radno – pravni status tužilaca kod tuženog nisu od uticaja ni druge odredbe ugovora o zakupu sredstava i imovine od 31.07.2014. godine. Imajući u vidu da je tužiocima zakonito prestao radni odnos zbog razloga koji je propisan članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, to je neosnovan zahtev tužilaca kojim su tražili naknadu štete zbog nezakonitog otkaza u smislu člana 191. stav 3. Zakona o radu.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić