Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Dragane Marinković, Branka Stanića, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Jovan Vukčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3879/20 od 17.12.2020. godine, u sednici održanoj 19.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3879/20 od 17.12.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3879/20 od 17.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1052/19 od 20.10.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete na ime razlike u visini između isplaćene posebne penzije i zarade koju bi tužilac ostvarivao u periodu od 08.04.2014. godine do 31.03.2019. godine, isplati ukupno 1.307.519,80 dinara, sa kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate i da mu naknadi troškove postupka od 199.296,11 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3879/20 od 17.12.2020. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11...55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava, imajući u vidu da pitanje naknade štete zaposlenom, zbog prestanka radnog odnosa, predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju,a kod utvrđenja da nadležni organ tužene nije ponovo odlučio o radnom statusu tužioca nakon što je upravni sud poništio rešenje o njegovom prestanku radnog odnosa. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova nisu u suprotnosti sa tumačenjem materijalnog prava u pogledu primene odredbe člana 191. Zakona o radu, koja je u konkretnom slučaju primenjena. Pored navedenog, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužbom podnetom 01.04.2019. godine tužilac je tražio da se tužena obaveže da mu naknadi materijalnu štetu na ime razlike između isplaćene posebne penzije i plate koju bi ostvario u spornom periodu sa kamatom. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 1.307.519,80 dinara (što je dinarska protivvrednost iznosa od 11.082,93 evra).

Dozvoljenost revizije izjavljene protiv pravnosnažne presude donete posle 31.05.2014. godine, u parnicama iz radnih odnosa van radnih sporova o postojanju, zasnivanju i prestanku radnog odnosa, ceni se primenom novelirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom članova 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić