Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1072/2020
30.09.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Suzana Matejić, advokat iz..., protiv tuženog BB DOO ..., koga zastupa Zoran Pešić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 797/19 od 07.11.2019. godine, u sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 797/19 od 07.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 768/16 od 12.09.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu RD .. od 09.08.2016. godine i tuženi obavezan da tužioca vrati na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 797/19 od 07.11.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, a nije tražio troškove njegovog sastava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu 09.08.2016. godine. Obavljao je poslove šefa logistike do zaključenja aneksa ugovora o radu 23.06.2016. godine kada je raspoređen na poslove i radne zadatke administratora u sektoru finansija. Na teret mu je stavljeno da je svojom krivicom učinio povrede radne obaveze iz ugovora o radu i Pravilnika o radu, tako što je 24.06.2016. godine u toku radnog vremena u periodu od 9,10 do 9,30 časova bez odobrenja neposrednog rukovodioca ili pretpostavljenog napustio radno mesto i izašao van kruga fabrike gde se nalazi njegovo mesto rada kao i da je 29.06.2016. godine ušao u krug fabrike poslodavca sa maloletnim detetom koje je u tom trenutku bolovalo od zarazne bolesti – boginja. Pre otkaza ugovora o radu tuženi je tužiocu uručio upozorenje na koje se tužilac izjasnio. U postupku je utvrđeno da je tužilac u toku radnog vremena u periodu od 9.10 do 9.30 časova, u vreme pauze za doručak, kada su i zaposleni ovlašćeni za izdavanje propusnice bili na pauzi, bez odobrenja neposrednog rukovodioca i pretpostavljenog napustio radno mesto i izašao iz kruga fabrike. To je učinio zbog toga što mu se dete razbolelo, pa je trebalo da preveze automobil do mesta na kome je njegov otac trebao da ga preuzme kako bi dete odveo kod lekara. Tužilac se javio čuvarima pri izlasku. Odgovor na upozorenje o postojanju razloga za otkaz doneo je u pratnji deteta sa kojim je ušao u prijemnu kancelariju tuženog.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje tuženog.

Ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka u članu 13. stav 1. tačka 19. predviđeno je da zaposlenom može prestati radni odnos otkazom ovog ugovora od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze – neopravdano napuštanje radnog mesta. Ista radnja predstavlja povredu radne obaveze prema Pravilniku o radu tuženog propisanom u članu 86.

Prema članu 179. stav 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radnih obaveza bliže opisanih u tom stavu, a stavom 3. tačkom 8. istog zakona da se ugovor može otkazati ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U konkretnom slučaju na strani tužioca nema krivice za povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret – neopravdan izostanak sa posla. U postupku pred nižestepenim sudovima je utvrđeno da izlazak tužioca sa posla nije bio neopravdan – dete mu se razbolelo, a za izlazak i nije mogao pribaviti dozvolu jer su i njegovi nadređeni koristili istu pauzu. U pogledu drugog otkaznog razloga, i po oceni revizijskog suda, na strani tužioca ne postoji odgovornost za kršenje radne discipline ulaskom u krug fabrike poslodavca sa maloletnim detetom koje je u tom trenutku bolovalo od zarazne bolesti – boginja. Naime, u postupku pred nižestepenim sudovima je utvrđeno da su prijemna kancelarija i proizvodnja tuženog dva fizički odvojena dela između kojih postoji dezinfekciona barijera, pa dolazak tužioca u takvu prostoriju ni na koji način nije mogao ugroziti bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih ni proizvodnju tuženog.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.