Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Zorane Delibašić i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz .., protiv tužene Osnovne škole ''Petar Tasić'' iz Leskovca, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1281/19 od 18.06.2019. godine, u sednici održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1281/19 od 18.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1281/19 od 18.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 964/17 od 22.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, primarni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015., 2016. i 2017. godinu isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kako je to bliže navedeno tim stavom izreke i na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od septembra 2014. godine zaključno sa avgustom 2017. godinu isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća svakog pojedinačnog iznosa do isplate, bliže navedeno tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da sa njom zaključi aneks ugovora o radu kojim joj se priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada izražava u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ima troškova parničnog postupka isplati iznos od 18.766,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1281/19 od 18.06.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavla reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetnoj dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...87/18), zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime neisplaćene naknade zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora i ishrane u toku rada, kojom je utvrđeno da tužbeni zahtev nije osnovan, s obzirom da je utvrđeno da su tužilji ove naknade isplaćivane kroz platu. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate je podneta 14.12.2017. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 486.669,32 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 4.116,50 evra (1 evro = 118,2241 dinara).

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić