Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž1 1/21 od 17.02.2021. godine, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove drugostepenog parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravosnažnih rešenja donetih u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči kao o izuzetno dozvoljenim, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizija, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su revizije tužene dozvoljene, imajući u vidu revizijske navode da je pogrešnom primenom materijalnog prava odlučeno o žalbi tužilje izjavljenoj protiv odluke o zahtevu tužene za naknadu troškova parničnog postupka, odnosno o zahtevu tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, suprotno važećoj sudskoj praksi u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.

Zbog toga je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o osnovanosti revizija, u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su revizije osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, tužilja je 07.11.2019. godine podnela tužbu Osnovnom sudu u Jagodini radi poništaja rešenja tužene od .... godine (kojom je tužilji izrečena disciplinska mera) i rešenja Školskog odbora tužene od .... godine (kojim je rešenje tužene od .... godine ukinuto i premdet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje). Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Jagodini P1 593/19 od 17.12.2019. godine taj sud se, primenom člana 16. ZPP, oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari i tužbu odbacio, jer disciplinski postupak koji se vodi protiv tužilje nije pravnosnažno okončan, odnosno rešenja čiji se poništaj tužbom traži nisu pravnosnažna. Tužena je postupajući po nalogu suda od 13.11.2019. godine, koji je primila 28.11.2019. godine, dostavila sudu odgovor na tužbu 24.12.2019. godine, a po prijemu rešenja o apsolutnoj nenadležnosti suda i odbačaju tužbe (09.01.2020. godine) podneskom od 16.01.2020. godine je postavila opredeljeni zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

Odlučujući o zahtevu tužene za naknadu troškova parničnog postupka prvostepeni sud je rešenjem od 20.10.2020. godine, primenom čl. 153, 154. i 163. ZPP, obavezao tužilju da tuženoj naknadi troškove za sastav odgovora na tužbu u iznosu od 16.500, dinara i za sastav troškovnika u iznosu od 8.250,00 dinara, što ukupno čini iznos od 24.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate, u smislu čl. 277. stav 1. u vezi čl. 324. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je rešenjem od 08.01.2021. godine preinačio prvostepeno rešenje i odluku da tuženoj ne prizna pravo na naknadu troškova postupka doneo iz razloga što je rešenje o odbačaju tužbe doneto nakon što je poslat nalog tuženoj da dostavi odgovor na tužbu, a pre dostavljanja odgovora na tužbu sudu, iz čega proizlazi da tužilja nije skrivila troškove tužene, odnosno nije ih prouzrokovala svojom krivicom ili slučajem koji se njoj dogodio, shodno članu 155. ZPP.

Po prijemu navedenog rešenja drugostepenog suda, tužilja je podneskom od 29.01.2021. godine podnela zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka, pa je drugostepeni sud rešenjem od 17.02.2021. godine, primenom čl. 153, 154. i 163. ZPP, obavezao tuženu da tužilji na ime troškova žalbenog postupka isplati ukupan iznos od 18.000,00 dinara i to za sastav žalbe izjavljene 18.11.2020. godine protiv rešenja prvostepenog suda od 20.10.2020. godine u iznosu od 12.000,00 dinara i za sastav troškovnika u iznosu od 6.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužene ukazuje da je drugostepeni sud pri odlučivanju o žalbi tužilje izjavljenoj protiv odluke o troškovima prvostepenog postupka i o zahtevu tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka pogrešno primenio zakonske odredbe na kojima su pobijana rešenja zasnovana, a koje odredbe s obzirom da propisuju uslove za ostvarenje prava na naknadu troškova postupka predstavljaju materijalno pravni propis.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da tuženoj ne pripada pravo na naknadu troškova prvostepenog postupka. Postupak u ovoj pravnoj stvari je pokrenut po tužbi kao inicijalnom aktu tužilje, a tužena se, postupajući po nalogu suda da dostavi odgovor na tužbu, izložila troškovima za preduzimanje takve radnje u postupku. Bez obzira na to što je postupak okončan rešenjem o odbačaju tužbe, troškovi tužene su nesumnjivo nastali, tim pre što je odgovor na tužbu tužena dostavila sudu pre prijema otpravka rešenja o odbačaju tužbe, u odnosu na koji datum je blagovremeno postavila opredeljeni zahtev za naknadu troškova postupka.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud usvojio zahtev tužene za naknadu troškova prvostepenog parničnog postupka i obavezao tužilju da joj naknadi nužne i neophodne troškove, u iznosima koji prema vrednosti predmeta spora tuženoj pripadaju primenom važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stava 1. u vezi člana 420. ZPP, stavom drugim izreke ovog rešenja, preinačio drugostepeno rešenje od 08.01.2020. godine, tako što je odbio, kao neosnovanu, žalbu tužilje i potvrdio prvostepeno rešenje od 20.10.2020. godine kojim je odlučeno o zahtevu tužene za naknadu troškova prvostepenog parničnog postupka.

Osnovana je i revizija tužene izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda od 17.02.2021. godine.

Članom 163. stav 1 ZPP je propisano da o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, a stavom 2. istog člana da je stranka dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu. Stavom 3. istog člana je propisano da je stranka dužna da zahtev za naknadu troškova podnese najkasnije do završetka raspravljanja koje prethodi odlučivanju o troškovima.

Prema stanju u spisima, tužilja u žalbi izjavljenoj 18.11.2020. godine protiv rešenja prvostepenog suda od 20.10.2020. godine nije postavila zahtev za naknadu troškova za sastav žalbe, zbog čega drugostepeni sud nije mogao pobijanim rešenjem da udovolji takvom zahtevu podnetom tek po prijemu rešenja drugostepenog suda kojim je žalba tužilje usvojena, bez obzira na uspeh tužilje u postupku po žalbi. Zahtev za naknadu troškova postavljen i opredenjen u podnesku od 29.01.2021. godine nije blagovremen, jer je primenom citirane zakonske odredbe morao biti postavljen u žalbi kao aktu koji prethodi odlučivanju u drugostepenom postupku.

Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stava 1. u vezi člana 420. ZPP, stavom trećim izreke ovog rešenja, preinačio drugostepeno rešenje od 17.02.2021. godine tako što je odbio, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog parničnog postupka.

Tuženoj koja je u postupku uspela sa revizijama, saglasno čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka i to za sastav dve revizije u iznosu od po 33.000,00 dinara, što ukupno iznosi 66.000,00 dinara, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti ovog rešenja do isplate, primenom čl. 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima. Tuženoj ne pripada pravo na naknadu sudskih taksi na revizije i odluku o revizijama, jer se prema Zakonu o sudskim taksama u sporovima iz radnog odnosa, takse plaćaju samo ako se zahtev odnosi na novčano potraživanje, što nije situacija u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić