Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga predviđenih zakonom.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u periodu od 10.08.2004. godine do 01.07.2013. godine tužilac je bio u ugovornom (poslovnom) odnosu sa tuženim, po osnovu većeg broja kolporterskih ugovora zaključenih između tuženog, kao distributera sa jedne strane i tužioca, kao kolportera sa druge strane. Predmet tih ugovora bila je kolporterska ulična prodaja štampe od strane tužioca za račun tuženog. Obaveze tužioca kao kolportera bile su da organizuje preuzimanje i prodaju štampe po dogovoru sa tuženim, da prodaje štampu po ceni koja je označena na svakom primerku, da vrši sukcesivno plaćanje u dogovoru sa tuženim i da organizuje svakodnevnu kontrolu prodaje i povraćaj neprodate štampe. Obaveze tuženog kao distributera bile su da tužioca blagovremeno i redovno snabdeva štampom, da obezbedi odgovarajuće naknade za vršenje prodaje, da organizuje kontrolu prodaje i povraćaja štampe i da preuzme obavezu plaćanja PDV-a za prodatu štampu. Dana 1.07.2013. godine, uz posredovanje Omladinske zadruge „Faks“ iz Kragujevca, između tuženog kao poslodavca i tužioca kao zadrugara zaključen je ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova kojim je dogovoreno da tužilac kod tuženog obavlja poslove kolportera i druge poslove koji su bliže određeni aktom OZ „Faks“, a koji imaju karakter privremenog i povremenog posla, i to najduže do isteka 120 radnih dana računajući od dana otpočinjanja posla. Ovim ugovorom, potpisanim od strane parničnih stranaka i ovlašćenog lica OZ „Faks“, pored ostalog dogovoreno je da je OZ „Faks“ u obavezi da tužioc, u skladu sa odredbama važećih zakona koje se odnose na ovaj vid angažovanja, uplaćuje pripadajuće poreze i doprinose (član 5), te da se tuženi utvrđenu naknadu za rad isplaćivati tužiocu posredstvom OZ „Faks“, uplatom na tekući račun (član 7). Poslovna saradnja tužioca i tuženog trajala je do 15.11.2013. godine, kada je tužilac prestao sa obavljanjem poslova kolportera za potrebe tuženog.

Pravilno su, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi odbacili tužbu kao neblagovremenu u delu zahteva kojim je tužilac tražio utvrđenje da je kod tuženog bio u radnom odnosu u periodu od 10.08.2004. godine do 15.11.2013. godine i da se obaveže tuženi da mu ovo pravo prizna i omogući upis u evidenciju. Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio obavezivanje tuženog da za tužioca uplati doprinose za osiguranje nadležnim fondovima za napred navedeni vremenski period.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 113/2017), propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

U konkretnom slučaju rok za podnošenje tužbe iz napred navedenog zakonskog propisa počeo je da teče 15.11.2013. godine, kao dana prestanka radnog angažovanja tužioca na poslovima kolportera koje je obavljao za račun tuženog počev od 10.08.2004. godine. Rok je prekluzivnog karaktera čije propuštanje vodi gubitku prava na sudsku zaštitu, odnosno odbačaju tužbe kao neblagovremene. Tužilac je tužbu podneo dana 06.07.2018. godine, nakon isteka navedenog roka.

Prema odredbama članova 7-9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/2004... 112/2015) obveznici doprinosa za obavezno socijalno osiguranje su zaposleni kao osiguranik i poslodavac.

Prema članu 14. istog zakona, osnovnica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom radom, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Doprinosi se obračunavaju prema stopama propisanim odredbom člana 44. stav 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Prema članu 6. stav 1. tačka 24. i 25. istog zakona, doprinos iz osnovice je iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u ime i u korist osiguranika, a doprinos na osnovicu je iznos doprinosa koji obračunava i plaća poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda u svoje ime, a u korist osiguranika ili osiguranik koji sam za sebe plaća doprinose. Uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je zakonska obaveza poslodavca koji je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove po propisima koje važe u momentu isplate tih primanja, i čine sastavni deo zarade zaposlenog u smislu člana 105. Zakona o radu i u vezi sa članom 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Tuženi nije bio tužiočev poslodavac, niti je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog u smislu člana 5. Zakona o radu, da bi na strani tuženog postojala obaveza da za tužioca obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Neosnovani su navodi u reviziji koji se tiču postojanja radnog odnosa i obaveze da tuženi po tom osnovu uplati tužiocu doprinose za osiguranje nadležnim fondovima. Sud nije vezan pravnim osnovom postavljenog tužbenog zahteva ali jeste vezan činjenicama koje obrazuju stvarni i pravni identitet tužbe, u smislu odredbe člana 192. stav 4 ZPP. Tužilac je u tužbeni zahtev za uplatu doprinosa zasnovao na činjenici da je bio u radnom odnosu kod tuženog pa je tuženi po tom osnovu u obavezi da na ime tužioca uplati doprinose nadležnim fondovima. S obzirom da je tužba u delu u kome je tužilac postavio tužbeni zahtev da se utvrdi da je bio u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 10.08.2004. godine pa do 15.11.2013. godine odbačena kao neblagovremena, to je pravilno odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da tužiocu uplati doprinose za osiguranje nadležnim fondovima.

Sa iznetih razloga saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković