.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1075/2025
27.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Ilić, advokat iz ..., protiv tuženog ,,Neretva - Komerc“ doo Beograd, čiji je punomoćnik Nenad Nenadović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4125/24 od 29.11.2024. godine, u sednici održanoj 27.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4125/24 od 29.11.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4125/24 od 29.11.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3203/20 od 03.07.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog manje isplaćene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada i neisplaćene uvećane zarade na osnovu prekovremenog rada za period od novembra 2017. godine zaključno sa isplatom za oktobar 2020. godine, isplati ukupan iznos od 546.204,99 dinara, i to pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kako je bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora i to za 2018. godinu i 2020. godinu u iznosima navedenim u ovom stavu sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da u ime i za račun tužioca uplati doprinose za PIO nadležnom Republičkom fondu za PIO – Filijala Beograd, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijala Beograd, kao i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala Beograd za period i na osnovice koje predstavljaju iznosi uvećane zarade iz stava prvog izreke presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 653.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4125/24 od 29.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom presudom usvajanjem tužbenog zahteva, je naknada štete zbog manje isplaćene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada i na osnovu neisplaćene uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada uz uplatu doprinosa za utuženi period, kao i naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. O ovom pravu tužioca i visini tražene razlike, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, sa kojih razloga u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, te je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.12.2020. godine, a pobijana vrednost predmeta spora iznosi 546.204,99 dinara.
Kako se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene nedozovoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
